Građani Srbije koji koriste dozvoljeni minus ovu pozajmicu plaćaju četiri puta skuplje nego žitelji država evrozone. Prosečna kamata u državama evrozone prošle godine bila je 7,92 odsto, dok je u Srbiji, pokazuju istraživanja portala Kamatica, to – 33,78 odsto.
Dok građani krivicu svaljuju na bankarski sektor i spočitavaju im da zarađuju na muci dužnika, bankari tvrde da na visinu kamate na dozvoljeni minus utiče mnogo faktora, a pre svega visoka stopa inflacije.
Nižih kamata, ističu, neće biti sve dok se ceo sistem ne oporavi, a takvo stanje mora da potraje bar nekoliko godina u nizu.
| – Ako pretpostavimo da ste na početku godine iskoristili dozvoljenu pozajmicu od 40.000 dinara, uz mesečnu kamatnu stopu od 2,5 odsto (34,49% EKS na godišnjem nivou), i da ste tokom cele godine uvek koristili iznos maksimalno dozvoljenog minusa, odnosno da niste mesečno umanjivali svoj dug (što je u praksi najčešći slučaj), vaša ukupna godišnja obaveza po osnovu kamate za korišćenje dozvoljenog minusa po tekućem računu iznosila bi 12.000 dinara (1.000 dinara mesečno) – objasnili su, napominjući da, i pored toga što biste za godinu dana platili 12.000 dinara za korišćenje dozvoljene pozajmice ako niste umanjivali svoj dug (minus) svakog meseca, vi biste i nakon godinu dana i dalje dugovali svih 40.000 dinara. |
– Statistika kaže da se dozvoljeni minus u Srbiji odobrava uz prosečnu kamatnu stopu od 33,78 odsto na godišnjem nivou, a postoje i banke koje su ovaj prosek prilično premašile. Dozvoljeni minus banke u Srbiji odobravaju uz kamate koje su od 26 do čak 41 odsto na godišnjem nivou – navode u Kamatici.
U Narodnoj banci Srbije kažu da visinu kamatne stope na kredite banke uređuju svojom poslovnom politikom, a važećom regulativom nije propisana mogućnost da se utvrdi granica iznad koje banka ne može da je poveća.
Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, kaže da za dobijanje realne slike nije dovoljno da se istrgne samo jedan podatak, kakva je kamata na dozvoljeni minus.
| Glas protiv vrtoglavo visokih kamata nedavno su podigli i građani Hrvatske zatraživši od banaka da hitno smanje zarade na kreditima, posebno na dozvoljenom minusu koji koristi veliki broj klijenata. Međutim, kamate u Hrvatskoj samo su za nekoliko procenata niže od evropskih (oko 11 odsto na godišnjem nivou za korišćenje dozvoljenog minusa), ali ni to nije sprečilo građane da upitaju nadležne zašto su samo u Estoniji i Irskoj nepovoljniji uslovi nego u Hrvatskoj. U Austriji je kamata 4,91 odsto, u Španiji nakon intervencije države 4,89 odsto. U Velikoj Britaniji dozvoljeni minus je puno skuplji, sa prosekom koji premašuje 19 odsto. |
– Evo još nekih podataka. Oni imaju problematičnih kredita (NPL) između 5 i 10 odsto, a kod nas je to preko 20 odsto za privredu, a za građane oko devet. I onda ja pitam, može li bankarska pozajmica ovde da bude jeftina, budući da sve ovo na to utiče – kaže Dugalić.
Na naše pitanje – kada bi građani mogli da očekuju jeftinije zajmove, odnosno da ih korišćenje dozvoljenog minusa manje košta, Dugalić odgovara da se za to mora ispuniti nekoliko uslova.
– Kad budemo imali inflaciju dva ili tri odsto, i to ne jedne godine, nego kada to bude trajno. Kada budemo imali stabilan kurs kao što je to sada slučaj, ali da to ne traje nekoliko meseci, nego da bude višegodišnji trend. Kada budemo imali referentnu kamatnu stopu od nekoliko procenata, odnosno dva, tri ili četiri odsto i kada budemo imali NPL zajmove kao u Evropskoj uniji, onda možemo da očekujemo da pozajmice budu jeftinije. I naravno, ako je reč o deviznim kreditima, kada budemo imali bolji kreditni rejting, onda ćemo imati kamatne stope slične onima koje su u Evropskoj uniji. A to, priznaćete, nije nešto što zavisi od banaka – rekao je Dugalić.
sto gore to bolje,hahahahaahahaa!