Prosečan radnik u Srbiji za jedan sat rada zaradi tek malo više od dva evra. To znači da bi prosečnom srpskom radniku trebalo gotovo 15 radnih sati da bi zaradio onoliko koliko prosečan francuski ili nemački radnik zaradi za svega jedan sat.
U Srbiji je odavno postalo nezahvalno meriti standard građana čak i na osnovu prosečne mesečne zarade, još više meriti prosečnu zaradu po satu, a najbolnije bi definitivno bilo porediti je sa razvijenim zemljama. Ako bismo se ipak upustili u to, podaci bi bili poražavajući.
Šveđani su, recimo, zadovoljni sa satnicom vrednom oko 39 evra. Preko centralne Evrope sa oko 34 evra u Nemačkoj i Francuskoj do zemalja istočnog bloka cifra se spušta na najviše 10 evra, što je slučaj u Češkoj, da bi polako ka Balkanu opadala na 4 evra u Rumuniji, 3 evra u Bosni i Hercegovini i, najzad, 2,2 evra u Srbiji.
Srpski radnik je tako u nezavidnom položaju jednog od najmanje plaćenih u Evropi, a i šire.
Da podsetimo, navedeni podaci važe samo za one sa prosečnom platom. Takvih je u Srbiji, nažalost, sve manje, dok se broj radnika na minimalcu od jednog evra na sat, iz dana u dan povećava.
Prema najnovijim podacima, prosečna plata u Srbiji sada iznosi čak 400 evra. Ako biste, kojim slučajem, živeli od vazduha i čuvali svaki zarađeni dinar, mogli biste za tri godine da skupite za pristojan nov automobil.
U ovakvoj situaciji, štednja za kupovinu makar i najskromnije garsonjere ulazi u domen naučne fantastike.
Ostavi komentar