Ekonomski pejzaž bivše Jugoslavije obeležili su industrijski giganti čiji su brendovi i proizvodi bili prepoznatljivi ne samo u regionu, već i širom sveta
Kompanije koje su zapošljavale desetine hiljada ljudi, gradile gradove i čitave generacije uvodile u srednju klasu, danas su uglavnom nestale ili su samo bleda senka svoje nekadašnje moći.
Jedan od simbola jugoslovenske industrije bila je INA (Industrija nafte Zagreb). Krajem osamdesetih godina prošlog veka, ova kompanija zapošljavala je oko 35.000 radnika i bila energetska kičma cele federacije. Bilo da je reč o istraživanju i eksploataciji nafte i gasa u Slavoniji i na Jadranu, preradi u rafinerijama u Sisku i Rijeci, ili distribuciji kroz mrežu benzinskih pumpi, INA je predstavljala stratešku kompaniju od koje je zavisila država. Iako nije potpuno nestala, privatizacija i dolazak MOL-a srušili su njen značaj i uticaj kakav je imala u SFRJ.
Sličnu priču nosi i „Energoinvest“ iz Sarajeva, nekada najveći izvozni gigant u Bosni i Hercegovini. Sa oko 40.000 radnika, od kojih je više od polovine radilo širom sveta, ova kompanija bila je sinonim za jugoslovenski izvoz. Metalurgija, hemija, građevinarstvo, elektro oprema – nije bilo kontinenta na kojem nisu postojali njihovi poslovi. Raspad Jugoslavije, rat i sankcije slomili su „Energoinvest“, koji danas postoji samo formalno, daleko od statusa koji je imao osamdesetih godina.
U Beogradu je „Geneks“ bio simbol uspeha i modernosti. Njihova kula, „Zapadna kapija“, svedočila je moći firme koja je zapošljavala oko 13.000 ljudi i dominirala izvozno-uvoznim poslovima, turizmom i hotelijerstvom. „Geneks“ je bio lice jugoslovenskog povezivanja sa svetom – preko njega su išli i poslovi, i devize, i turisti. Sankcije devedesetih i urušavanje tržišta srušili su ovu kompaniju, a ime „Geneks“ danas se spominje samo u nostalgičnim podsećanjima.
Na jadranskoj obali, u Splitu, radila je „Jugoplastika“, gigant koji je zapošljavao oko 13.500 radnika. Proizvodili su sve – od dečjih igračaka, preko obuće i sportske opreme, do kućnih i industrijskih plastičnih predmeta. Dresovi i patike „Jugoplastike“ nosili su se širom Jugoslavije, a ime firme postalo je i sportska legenda zahvaljujući košarkaškom klubu koji je nosio isti naziv. Nestanak „Jugoplastike“ došao je sa ratom, tranzicijom i najezdom jeftinije konkurencije iz Kine i Turske, pa je firma razbijena i ugašena.
Posebna priča je „Zastava“ iz Kragujevca, industrijski kolos sa više od 30.000 zaposlenih. Njihovi automobili – „Fića“, „Stojadin“, „Jugo“ – bili su zaštitni znak ulica od Ljubljane do Skoplja, a „Jugo“ je stigao i do američkog tržišta. Osim automobila, „Zastava“ je proizvodila kamione, poljoprivredne mašine i oružje. Sankcije, ratovi i bombardovanje 1999. godine uništili su fabriku. Danas postoji kroz „Fiat Srbija“, ali sa neuporedivo manjim kapacitetima i bez nekadašnjeg značaja.
Ako se uzme u obzir da je samo ovih pet kompanija zapošljavalo više od 100.000 ljudi, jasno je zašto se njihov raspad smatrao ekonomskom tragedijom. Ratovi, raspad zajedničkog tržišta, sankcije, loše privatizacije i globalna konkurencija doveli su do toga da su industrijski giganti SFRJ nestali ili izgubili moć. Ipak, imena poput INA-e, „Energoinvesta“, „Geneksa“, „Jugoplastike“ i „Zastave“ ostaju u kolektivnom sećanju kao simboli vremena u kojem je jugoslovenska privreda igrala značajnu ulogu u svetu.
Ostavi komentar