Ruski državljanin Pavel Savinov pokušao je da otvori bankovni račun u Srbiji, ali je njegov zahtev ostao bez odgovora nakon oduzimanja dozvole za rad ALTA banci. U međuvremenu se obratio drugim bankama i ustanovio da pojedine zahtevaju zaposlenje, druge regulisan boravak ili neku dodatnu dokumentaciju.
Savinov je 28. oktobra lično otišao u ekspozituru ALTA banke u Južnom bulevaru u Beogradu, gde je pokušao da otvori račun. Kako kaže, zaposleni su mu najpre rekli da to nije moguće, ali je insistirao da podnese zahtev. Već narednog dana banka ga je telefonom obavestila da je za otvaranje računa potrebno zaposlenje uz zaradu u dinarima ili kupovina nepokretnosti.
- Istog dana sam mejlom zatražio pisano obaveštenje i posebno podneo zahtev za platni račun sa osnovnim uslugama. Dobio sam automatsku potvrdu i odgovor da je sve prosleđeno nadležnoj službi. Do oduzimanja dozvole nisam dobio ni pisanu odluku ni obrazloženje - kaže Savinov za portal Kamatica.
ALTA banka ugašena, zahtev ostao bez odluke
Oduzimanje dozvole za rad ALTA banci dodatno je zakomplikovalo njegov slučaj. Savinov nije imao otvoren račun u toj banci, ali je ostao bez odgovora na zahtev koji je prethodno podneo.
- Niko iz banke, Agencije za osiguranje depozita ni iz drugih institucija me nije obavestio šta će biti sa zahtevom i dokumentacijom koju sam predao. Izgubio sam banku od koje sam čekao odgovor - objašnjava on.
Šta su mu odgovorile druge banke?
Savinov je još sredinom oktobra putem sajta kontaktirao API banku, ali odgovor nije dobio. Zatim je 5. novembra poslao preliminarne upite na adrese još 17 banaka, kako bi saznao pod kojim uslovima strani državljanin može da otvori račun. Uslovi se razlikuju od banke do banke.
Raiffeisen zahteva ugovor o radu na najmanje 12 meseci kod poslodavca registrovanog u Srbiji koji je klijent banke, uz napomenu da u okviru ponuđenih uslova nije moguće otvoriti devizni račun. ProCredit traži dokaz o prijavi privremenog ili stalnog boravka i ugovor o radu, dok Erste prihvata dokumentaciju o regulisanom boravku, uz dokaz o zaposlenju ili poreklu sredstava.
NLB zahteva važeći pasoš, dokaz o zakonitom boravku i rezidentnosti u Srbiji, dokument o povezanosti sa zemljom, kao i podatke o poreklu sredstava i celokupne imovine. Kao dokaz povezanosti navodi, između ostalog, zaposlenje, radno angažovanje, studiranje ili poslovne aktivnosti. UniCredit mu je ponudio „Paket račun za nerezidente“, uz navođenje belog kartona, boravišne ili radne dozvole i dokaza o osnovu boravka.
Banca Intesa, s druge strane, omogućava nerezidentima da u ekspozituri podnesu zahtev za dinarski ili devizni račun uz važeći lični dokument, ali može tražiti i dodatne dokaze o boravku. Kako su naveli u odgovoru ne mogu unapred da garantuju odobrenje zahteva.Yettel Bank zahteva lično podnošenje zahteva, pasoš sa prijavom boravka, dozvolu sa odobrenim boravkom od najmanje 90 dana, evidencioni broj, potvrdu o rezidentnosti i ugovor o radu ili drugi dokaz o poreklu sredstava. Adriatic ga je uputila na preliminarni upitnik, a Halkbank na posetu filijali.
Srpska banka i Bank of China dostavile su negativne odgovore, pozivajući se na profil klijenata sa kojima posluju. Deo ostalih banaka poslao je samo automatske potvrde, dok odgovori drugih još nisu stigli.
Savinov naglašava da je reč o informativnim upitima, a ne formalno podnetim zahtevima, pa se odgovori ne mogu smatrati zvaničnim odlukama o odbijanju otvaranja računa. Ugovor o radu bez navedene alternative traže Raiffeisen i ProCredit, dok Erste i Yettel Bank prihvataju i druge dokaze o poreklu sredstava, a NLB dokumentaciju koja potvrđuje povezanost sa Srbijom.
PREPORUKA
Šta će biti sa novcem, nakitom i drugim vrednim stvarima koje građani čuvaju u sefovima ALTA banke?
vodic
Glasine o Poštanskoj štedionici nakon gašenja Alta banke - Šta pokazuju podaci o njenom poslovanju?
vest
Dužnici Alta banke rate kredita uplaćivaće na račun u NBS
vest
Za regulisanje boravka potreban mu je dokaz o sredstvima
Savinovu je bankovni račun potreban prvenstveno za svakodnevna plaćanja i dokazivanje raspoloživih sredstava u postupku odobravanja privremenog boravka u Srbiji.
- Trenutno se snalazim gotovinom i karticom strane banke. To što nemam račun ne onemogućava mi život u Beogradu, ali poskupljuje plaćanja i čini me zavisnim od te kartice. Glavna briga mi je postupak boravka - navodi on.
Zahtev za privremeni boravak podneo je 30. oktobra, koristeći potvrdu strane banke o raspoloživim sredstvima i njen overeni prevod. Prema njegovim rečima, u grupama ruskih državljana često se pominje problem u kojem banke traže regulisan boravak za otvaranje računa, dok se u postupku regulisanja boravka od pojedinaca navodno traži izvod iz banke u Srbiji.
Šta propisi kažu o otvaranju računa?
Prema informacijama na državnom portalu Welcome to Serbia, banke mogu da otvaraju dinarske i devizne račune nerezidentima na osnovu zahteva i odgovarajuće dokumentacije. Istovremeno, one imaju pravo da procenjuju rizike i odlučuju o uspostavljanju poslovnog odnosa, uz obavezu poštovanja zakonskih pravila. Posebno je važno pitanje platnog računa sa osnovnim uslugama, za koji Zakon o platnim uslugama predviđa pravo pristupa potrošačima sa zakonitim boravkom u Srbiji, pod propisanim uslovima.
Savinov se 30. oktobra obratio i Narodnoj banci Srbije, tražeći pojašnjenje uslova za otvaranje računa. Do sada odgovor nije dobio. Njegov slučaj tako pokazuje problem sa kojim se strani državljani mogu suočiti - iako propisi predviđaju mogućnost otvaranja računa nerezidentima, u praksi mogu naići na različite uslove i dugotrajno čekanje odgovora. Za našeg sagovornika pitanje ostaje otvoreno - da li će uspeti da dobije račun u Srbiji pre nego što mu eventualno bude potreban dodatni dokaz o sredstvima u postupku regulisanja boravka.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar