Sve veći broj tužbi građana protiv banaka, najčešće zbog nezakonitog obračuna troškova kredita, preti da blokira rad sudova
Naime, ostala ročišta se zbog toga zakazuju za 2022. godinu, potvrdila je za Novosti novosadski sudija Ivana Josifović, predsednik Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca.
"U rukama sam imala kopiju jednog zapisnika iz Trećeg osnovnog suda u Beogradu, gde je sudija ročište morao da zakaže za 13. april 2022, jer ima više od 2.000 predmeta u radu. Oglase za zastupanje onih koji tuže banke imate na autobuskim stajalištima i banderama. Priliv tužbi je toliki da sudovi ne stižu da se bave ostalim predmetima iz građanske materije. Samo za jedan dan u Osnovni sud u Novom Sadu stiglo je 1.500 tužbi protiv banaka, pa su angažovani upisničari iz građanske i krivične materije da pomognu da se predmeti formiraju i zavedu", kaže Josifovićeva.
Najopterećeniji su Prvi i Treći osnovni sud u Beogradu. Prema podacima koje je pomenutom listu dostavila Bojana Stanković iz Prvog osnovnog suda, samo od početka ove godine do 20. novembra primljeno je 39.030 parničnih predmeta u kojima se kao stranka pojavljuje banka.
"U više od 99 odsto slučajeva banka je u svojstvu tuženog, i to po osnovama spora 'neosnovano bogaćenje' i 'utvrđenje'. Pomenutih 39.030 predmeta čini 76,17 odsto ukupno primljenih predmeta u 'P' upisniku ove godine. Podeljeno sa trenutnim brojem postupajućih sudija u parnici, svako od njih je u proseku primio po 89,45 predmeta u kojima je stranka banka", kaže Stankovićeva.
U Trećem osnovnom sudu, kako kažu, nemaju tako precizne podatke, ali potvrđuju da su od početka godine zavedena 43.922 parnična predmeta, a parnične sudije prosečno u radu imaju po 2.000 'P' predmeta. Tokom septembra i oktobra prosečno su ih primile po 250.
"Sudska praksa je u ovim slučajevima iskristalisana i sve instance su potvrdile da banke nisu imale pravo da obrađuju troškove kredita. Iskristalisana je sve do Vrhovnog kasacionog suda, koji odbacuje zahteve za reviziju postupka, koje podnose banke. Uprkos tome, one sudsku praksu ne prihvataju. Zato smo pozvali državu da formira radnu grupu, i nađe način da zaštiti sudski sistem, zbog građana, kojima će, usled preopterećenosti sudova, biti ugroženo pravo na suđenje u razumnom roku, pa će onda tužiti državu", kaže Josifovićeva.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Sa ovim se slažu i u Društvu sudija, čiji predsednik Snežana Bjelogrlić napominje da su više puta otvarali temu preopterećenosti sudija i pozvali državu da reaguje.
"Beogradski sudovi su najopterećeniji, što je Vlada i prepoznala u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa. Ogroman broj starih predmeta čeka dok se rešavaju sporovi protiv banaka. Tačno je da se ročišta zakazuju za 2022, zamislite kada će onda tek biti presuđeni?! Rešenje bi moglo da bude u izmeni Zakona o uređenju sudova i izmeni nadležnosti, promeni mreže sudova i izmenama Zakona o parničnom postupku", kaže Bjelogrlićeva.
Manjak sudija
Da bi se smanjila opterećenost sudija zbog priliva takozvanih masovnih sporova, odnosno repetitivnih, kako ih u sudu zovu, neophodan je veći broj sudija. Sistemu u svakom trenutku fali oko 200 njih. Takođe, kako primećuje Snežana Bjelogrlić, Beograd bi trebalo da ima više sudova od postojećeg broja, jer je teško efikasno upravljati sudom sa ogromnim brojem zaposlenih.
Promena nadležnosti
Jedno od rešenja moglo bi da bude, saglasne su sagovornice Novosti, da za ova suđenja budu nadležni sudovi prema mestu prebivališta ili boravišta tužitelja, a ne tuženog, tj. banke. Tako se ne bi svi predmeti slili u Beograd i Novi Sad. Takođe, pomogla bi i deložacija predmeta na sudove u unutrašnjosti.
Ostavi komentar