Zvanični kurs Evra za dan 27.01.21. :: 117.5800 rsd
Tekst objavljen: 12.01.2021 12:55        


Ukoliko je 10 zaposlenih u jednoj ustanovi napustilo tu ustanovu tokom protekle godine, maksimalan broj novozaposlenih na neodređeno vreme može biti sedam

Kako će izgledati novi talas zapošljavanja u javnom sektoru?

Država ponovo zapošljava od 1. januara ove godine. Posle sedam godina zabrane, „korisnici javnih sredstava” moći će sami da zapošljavaju, ali ne i bezuslovno. Za stalno će moći da prime nove radnike u ograničenom broju, a koji ne sme biti veći od 70 odsto od ukupnog broja onih čiji je radni odnos prestao u prethodnoj godini.

Promena se odnosi na zaposlene u javnom sektoru – ukupno ih ima oko 650.000 (tri četvrtine ovog broja prima platu iz budžeta republike ili lokalne samouprave, a jedna četvrtina od preduzeća u državnom vlasništvu).

Izmenom Zakona o budžetskom sistemu predviđena je fleksibilnija kontrola zapošljavanja u javnom sektoru shodno potrebama za kadrovima. Drugim rečima, uvodi se malo fleksibilniji sistem, uz određeno ograničenje u zapošljavanju, umesto dosadašnjeg sistema kontrole, odnosno principa da za svakog novozaposlenog mora da se dobije odobrenje vladine komisije.

Na primer, ako je 10 zaposlenih u jednoj ustanovi napustilo tu ustanovu tokom protekle godine, maksimalan broj novozaposlenih na neodređeno vreme može biti sedam, bez prethodne saglasnosti vladine komisije. Za sve preko tog broja biće im potrebno odobrenje vlade, dok za zapošljavanje pripravnika neće imati ograničenja. Uslov za korisnike javnog novca jeste ako se odluče da otvaraju nova radna mesta – kvalitet usluga mora biti unapređen.

Sedmogodišnja zabrana zapošljavanja u javnom sektoru u široj javnosti bila je popularna mera, jer se obično smatra da previše ljudi radi za državu i da je, ako već nema otpuštanja, racionalno da se bar ograniči zapošljavanje. Mera je trebalo da bude privremena i da važi u 2014. i 2015, za vreme fiskalne konsolidacije, ali je više puta u dogovoru sa MMF-om produžavana.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Prema računici bivšeg člana Fiskalnog saveta Vladimira Vučkovića, ukupan broj zaposlenih, za stalno i na određeno u javnom sektoru smanjen je za čak 85.000. Broj zaposlenih u državnom sektoru Srbije trenutno nije previsok, čak je i manji nego u uporedivim zemljama centralne i istočne Evrope.

Kao mera za poređenje uzima se broj zaposlenih u budžetskom sektoru na 100 stanovnika. Kod nas za državu radi manje od sedam zaposlenih na 100 stanovnika, a u okruženju je to najčešće više od osam.

Fiskalni savet je prethodnih godina preporučivao da se mora kontrolisano izaći iz mere zabrane zapošljavanja jer već postoji manjak zaposlenih u ključnim delovima javnog sektora, poput zdravstva, inspekcijskih službi, važnih organa koji nemaju stručnjake koji će pisati zakone ili sarađivati sa EU i slično. Najveći odliv kadrova desio se u zdravstvu, a pogođeni su bili i drugi važni sistemi – sektor bezbednosti i obrazovanja.

Prema analizi Fiskalnog saveta u periodu 2013–2018. više od 10.000 ljudi je napustilo zdravstveni sektor. U strukturi dominira nemedicinsko osoblje (smanjenje za 6.000 ljudi), ali je primetan odliv zabeležilo i medicinsko osoblje (pad za oko 4.000).

Iz sektora bezbednosti u istom periodu otišlo je skoro 8.000 ljudi – 5.000 iz Ministarstva unutrašnjih poslova (dominanto uniformisana lica, manji deo administrativnog osoblja) i oko 3.000 iz Ministarstva odbrane.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, naglašava da je zabrana zapošljavanja ipak davala mogućnost da se ljudi angažuju uz saglasnost vladine komisije. Ne treba gubiti iz vida da je dosta ljudi radilo na povremenim i privremenim poslovima. Naš sagovornik se nada da će doći vreme da imamo odgovorne vlade koje će da zapošljavaju onoliko ljudi koliko im treba.

– Za mene nije najvažnije koliki je broj zaposlenih u javnom sektoru. Mnogo je važniji efekat rada tih ljudi i kakvu uslugu mi kao građani dobijamo od javnog sektora. Niko državu nije onemogućavao da primi ljude koji su potrebni. Zato i postoji vladina komisija. Država nije mogla da zabrani lekarima da idu u inostranstvo, ali je mogla da im obezbedi pristojne plate, specijalizacije i reši stambeno pitanje i oni ne bi otišli. Efekat rada inspekcijskih službi je slab, ali on nije vezan samo za broj zaposlenih. Ako oni ne promene način rada i funkcionisanja i ako ih država ne natera da rade svoj posao, nikakva administrativna mera ne može tu pomoći – kaže Savić.

On naglašava da nije loše to što postoji ograničenje da se može zapošljavati do 70 procenata ljudi koji odu u penziju. Ovakve mere su više psihološkog karaktera, jer niko nema mogućnosti da do kraja iskontroliše da li je sve i ispoštovano. Vlasti svake zemlje, pogotovo ovih u tranziciji, mogu da urade šta hoće i nijedan zakon i nijedna mera ih ne mogu naterati da urade drugačije, smatra naš sagovrnik.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
zapošljavanje vladimir vučković ljubodrag savić ekonomija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana