Ako je u prethodnih 12 meseci zaposleni imao povećanje plate, onda će taj prosek biti niži od zarade koju je primio neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora
Taman kada su joj povećali zaradu, usledio je godišnji odmor. Ali, s isplatom naredne plate, na računu je bilo manje novca nego što je povišicom predviđeno. Razočarana u brojke na platnom isečku, zaposlena Beograđanka pozvala je brže-bolje službu obračuna zarada u firmi u kojoj radi godinama, ne bi li saznala o čemu je reč i zašto joj je plata niža ako se zna da je godišnji odmor plaćen, a povišicu je dobila pre mesec dana.
- Ako je u prethodnih 12 meseci zaposleni imao povećanje zarade, onda će taj dvanaestomesečni prosek biti niži od zarade koju je primio neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora. Jer, u prosek će ući i one niže zarade pre povećanja. To je jednostavna matematika, a zakonsko rešenje je takvo kakvo je – objašnjava za „Politiku” Mario Reljanović, predsednik Udruženja „Centar za dostojanstven rad” i naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.
Od izmena i dopuna Zakona o radu iz 2014. godine, za vreme korišćenja godišnjeg odmora dobija se naknada zarade koja se obračunava u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (član 114. stav 1. Zakona o radu).
- Pre tih izmena, naknada zarade se obračunavala slično, ali se uzimao prosek prethodna tri meseca, a formula za obračun bila je identična. Pod zaradom se inače podrazumevaju sva primanja zaposlenog. Dakle, iznos koji je zaposleni dobio ukupno za prethodnih 12 meseci se sabira, podeli sa 12 i dobija se iznos koji će se isplatiti za vreme korišćenja godišnjeg odmora. Naravno, iznos se utvrđuje na dnevnom nivou, utvrđuje se koliko se isplaćuje za pojedinačan dan godišnjeg odmora, jer će zaposleni retko koristiti godišnji odmor u toku celog jednog meseca – podseća Reljanović i ističe da ovo praktično znači da je naknada zarade identična prethodnim zaradama koje je radnik ostvario.
Na temu toga da će u prosek ući i one niže zarade pre povećanja plate, a budući da zakon kaže „u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu”, to znači da je u pitanju dispozitivna norma koja se dalje može precizirati kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ako nema kolektivnog ugovora, kao i ugovorom o radu sa konkretnim zaposlenim.
- Međutim, kao i uvek kada je reč o radnopravnoj zaštiti, rešenja sadržana u ovim aktima ne mogu biti nepovoljnija po zaposlenog od zakonskog rešenja. Drugim rečima, može da se utvrdi da će naknada zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora biti viša, nego što je utvrđeno zakonom, ali nikako ne može biti niža od onoga što zakon utvrđuje kao minimum. U praksi se jako retko viđaju situacije da se dogovori viša naknada od one koju garantuje zakon – dodaje on.
Kada se to i desi, uglavnom se dogovori da naknada zarade bude jednaka poslednjoj zaradi koju je zaposleni primio pre odlaska na godišnji odmor, ako je to za njega povoljnije od zakonskog rešenja (a ako nije, mora se primeniti zakonsko rešenje).
- Konačno, pojedini poslodavci tumače pojam „zarada” iz člana 114. tako da on podrazumeva samo osnovnu zaradu. To nije tačno, jer je zakonom utvrđeno da se pod zaradom podrazumevaju sva primanja koja se smatraju zaradom – i plata za radni učinak, i uvećana zarada po bilo kom osnovu. U članu 105, stavu 3. Zakona o radu jasno je dato šta je to što ulazi u zaradu, a šta se ne smatra zaradom. Sve ono što se smatra zaradom, mora ući u prosek za obračun naknade zarade – precizira Reljanović.
Drugim rečima, sve što je ulazilo u zaradu tokom godine, ulazi i u obračun proseka za prethodnih 12 meseci. Bilo kakva drugačija računica, koja bi vodila umanjenju naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora, ostaje nezakonita.
Ostavi komentar