Zvanični kurs Evra za dan 06.12.21. :: 117.5781 rsd
Tekst objavljen: 03.01.2022 16:00        


Poremećaji u energetici, istovremena tranzicija ka smanjenju udela uglja, uvezena inflacija, moguća biflacija gde bi deo cena stagnirao ili čak padao a drugi ozbiljno "vukao" napred, povezivanje blokčejna sa mašinskim učenjem - teme su o kojima su raspravljali profesori FEFA fakulteta u poslednjim ovogodišnjim FEFA Web razgovorima

Kakva ekonomska situacija nas očekuje u 2022. godini?


“Poremećaji u energetici nisu novi, ali se oni sele sa naftnog tržišta, na tržište električne energije. U Evropi je trenutno prosečna cena četiri puta veća od proseka prethodnih 10 godina. Takođe, gas je gotovo 16 puta skuplji od prošlogodišnjeg proseka. Postoje procene koje govore da bi ceo svet dostigao prosečni nivo razvoja Evrope, potrebno je tri puta više energije, a da bi dostigao nivo razvoja Zapadne Evrope potrebno je pet puta više energije. Niko ne zna odakle bi ta energija tačno došla”, istakao je Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta.

On je dodao da se, uporedo sa rastom cena, dešava i tranzicija u Evropi sa ciljem da se do 2035. godine udeo uglja u proizvodnji struje smanji za 80 odsto.

"Uz to, očekuje se konstantan rast potrošnje. U ovoj tranziciji gas se pojavio kao rešenje, a on je specifičan u odnosu na naftu. Diversifikacija izvora energije je jako bitna, a u krizi se uvek pokaže da značajan deo energije, posebno električne, treba imati kod sebe. Energetska bezbednost se vraća kao bitna tema. Veliko pitanje jeste u kom pravcu Srbija treba da se razvija”, napominje Radosavljević u FEFA Web razgovorima, u kojima tradicionalno učestvuju profesori fakulteta FEFA.

Kako je saopštio fakultet, nekadašnji ministar finansija Dušan Vujović, istakao je da se očekuje oporavak svetske privrede u tekućoj godini na nivou od šest odsto, a u 2022. godini na oko 4,6 odsto.

"Međutim, ovo će biti moguće samo ukoliko se ne dese novi ekonomski poremećaji izazvani novom rundom pandemije ili restrikcijama u energetskim sirovinama, naglasio je Vujović.

Vujović naglašava da postoje opasnosti da se u narednom periodu pokrenu svi izvori inflacije - kako sa strane tražnje, tako i sa strane ponude, odnosno troškova.

“Nakon kontrakcije u 2020 godini, javlja se pritisak potrošačke tražnje koja je i merama državne pomoći podignuta, što nas dovodi u situaciju kada fiskalna ekspanzija počinje da biva problem. Osim toga, susrećemo se sa elementima poremećaja u snadbevanju što dovodi do nestašica i rasta cena u različitim oblastima - situacija u automobilskoj industriji jeste jedan od primera. Svemu tome se pridružila troškovna strana ponude sirovina i energenata na svetskom tržištu”, objašnjava Vujović, takođe profesor na FEFA fakultetu.

On dodaje da je najvažnije da se inflacija prepozna i zaustavi u svakom segmentu, jer bi to stopiralo oporavak ili bi dovelo do popuštanja mera protiv virusa.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE


Savić: Deo cena može da pada, a deo da vuče napred

Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije podseća da su pokidani lanci dobavljača ugrozili dobar deo američke i evropske privrede, a što se, čini se, najviše primećuje u automobilskoj industriji. Savić veruje da će Srbija ove godine imati privredni rast nešto preko sedam odsto, dok se za sledeću godinu predviđa usporavanje na 4,5 odsto.

“Šta će se dešavati dalje sa pandemijom, presudno će uticati na to šta će se odvijati na ekonomskom, ali i drugim planovima - pozitivno ili negativno, ne možemo reći sa sigurnošću. Naš rast je uglavnom bio baziran na izvozu, ali i domaćoj potrošnji u kojoj je najviše doprineo građevinski sektor vođen javnim investicijama - to će i dalje davati podsticaj rastu. Međutim, ostaju otvorena pitanja vezana za inflaciju i generalno pitanja strateškog tipa”, ističe Savić.

Naša inflacija je, dodaje on, najvećim delom uvozna inflacija.

“U ovom trenutku dominanatan uticaj dolazi sa strane ponude, mada jednim delom imamo uticaj i sa strane tražnje. Na tražnju se može uticati merama, ali sa lancima snabdevanja, Srbija malo šta može da uradi”, priznaje Savić.

On dodaje da sumnja da će doći do stagflacije na globalnom nivou.

“Više se govori o biflaciji, odnosno da jedan deo cena stragnira ili čak pada, dok drugi deo cena 'vuče' ozbiljno napred, što je trenutno situacija sa energentima. Izvesno je, međutim, da bi razvoj inovativnosti mogao da odgovori na tekuće i potencijalne probleme, te ubrza oporavak, a kasnije i napredak”, naveo je Nebojša Savić.

Trbović: Povezivanje blokčejna sa veštačkom inteligencijom

Profesorka FEFA Ana Trbović, inače suosnivačica startapa koji okuplja preko 100 vodećih elektroprivreda u svetu i firme proglašene tehnološkim pionirom za inovacije i razvoj blokčejn tehnologije u energetici, naglašava da je, kada je biznis u pitanju, očigledna tranzicija ka otvorenim poslovnim modelima - ka onima koji ne štite svoju intelektualnu svojinu, već na drugi način grade reputaciju i razvijaju svoj proizvod ili uslugu.

“Uporedo sa tim se dešava tranzicija ka onome što se zove Web 3 - privreda danas. Dok smo u Web 1 mogli pasivno da pratimo ono što je postavljeno na internetu, u Web 2 da samostalno stvaramo sadržaj, pred nama je nova faza Web 3 - ona u kojoj možemo da posedujemo deo interneta. Zato je NFT izuzetno važan - označava da ste vi vlasnik ili vlasnica tog dela digitalne svojine koja se nalazi na internetu, uključujući čak i hartije od vrednosti”, objašnjava Trbović.

S obzirom na to da NFT koristi blokčejn kao tehnologiju, govori istovremeno o njenoj primarnoj vrednosti - u potpunosti decentralizovanoj platformi.

“Nove generacije platformi kao što je, na primer, Polkadot imaju značajne prednosti - počevši od manje potrošnje struje, ali i štetnosti po životnu sredinu - transakcije su mnogo brže i mnogo jeftinije. Osim Polkadota, postoje i druge platforme kao npr. Solana”, rekla je ona.

Trbović je spomenula još jedan novitet - igrice play to earn.

“One se sada prebacuju na Web 3 - takmičarima omogućavaju i zaradu, najpre u obliku digitalne svojine na internetu. Jedna od njih jeste da kupujete delić zemlje, neku ulicu, ili da izgradite svoju i onda se takmičite sa drugima, u ovom trenutku na spekulativnom nivou šta će više vredeti“, navodi Trbović.

Ona, u narednom koraku, očekuje povezivanje blokčejna sa veštačkom inteligencijom, odnosno mašinskim učenjem.

“Najznačajnije u Web 3 jeste to što svima daje mogućnost da učestvuju u privredi, ulažu i uče o projektima. Pristup je mnogo lakši nego što je ulaganje na berzi. Međutim, u Srbiji vi ne možete još uvek da povežete svoj račun na nekoj kripto berzi sa bankovnim računom i ne možete da pošaljete račun iz banke na kripto račun”, objasnila je ona.

Trbović je istakla da u Srbiji ipak postoji kripto menjačnica, ali i novi zakon koji jasno govori da je na ono što zaradimo, porez 15 odsto.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
kriptovalute 2022 ekonomska analiza ekonomija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana