Desetine miliona Kineza koriste tehnološke platforme za pronalaženje kratkoročnih poslova, a čak 200 miliona ljudi, oko 40 odsto gradske radne snage, oslanja se na neki oblik fleksibilnog rada
Najveća svetska radna snaga prošla je kroz vanrednu transformaciju. Kineski gig radnici sada brojčano premašuju poljoprivredne i industrijske radnike.
Sudbina ovih prekarnih radnika, koji se bore da uštede novac za sopstveni smeštaj kako bi pristupili javnim uslugama i socijalnim pravima, oblikovaće kinesku ekonomiju i društvo godinama koje dolaze. Tehnologija transformiše tržišta rada, a slučaj kineske gig ekonomije nudi važne lekcije za ostatak sveta, piše Jutarnji list.
U Kini se ovaj trend razvio brže nego drugde jer je bila među prvima u svetu koja je prihvatila takozvane superaplikacije – digitalne platforme koje kombinuju niz različitih usluga u jednoj aplikaciji (od plaćanja računa, naručivanja hrane i taksija, do rezervacija i kupovine). Upravo su te aplikacije omogućile masovno širenje fleksibilnih oblika rada. Zahvaljujući ovoj infrastrukturi, Kina je sada zemlja sa najrazvijenijom gig ekonomijom na svetu: oko 84 miliona ljudi radi na takvim platformama, od vozača i dostavljača do niza drugih usluga.
Kako su potrošačke aplikacije proširile svoj domet, ovaj oblik rada postao je sve rasprostranjeniji u ostatku zemalja u razvoju u Aziji. Indijska gig ekonomija zapošljava oko 10 miliona radnika. Malezija ima 1,2 miliona, oko sedam odsto radne snage. Nedavno je gig rad u Kini prodro i u njen čuveni industrijski sektor. Nekada strogi proletarijat sve više zamenjuju milioni povremenih radnika koji se zapošljavaju „po potrebi“ predvođeni velikim platformama za regrutaciju, prelazeći sa jedne fabričke trake na drugu.
Poslovi često ne zahtevaju posebne veštine osim poznavanja latiničnog pisma. Radnici ostaju na ovim pozicijama samo nekoliko nedelja, ponekad samo nekoliko dana. Istraživači procenjuju da ih može biti 40 miliona - trećina njihove industrijske radne snage, što je više od tri puta više od ukupnog broja takvih radnika u Americi.
Jedan od razloga za rast ove gig armije je fleksibilnost koju poslodavci traže. Važno je da kompanije budu u mogućnosti da povećaju ili smanje proizvodnju u kratkom roku, u zavisnosti od sezonske potražnje, hirova tržišta ili geopolitičkih promena. Tehnologija igra veliku ulogu u tome. Aplikacije za pametne telefone povezuju porudžbine kupaca sa raspoloživim vozačima dostave, dok je u industriji automatizacija eliminisala mnoge složenije zadatke koji su nekada zahtevali iskustvo. Stvorena su nova radna mesta za visokoobrazovane inženjere, ali i jednostavni poslovi koji ne zahtevaju nikakvo iskustvo.
Fleksibilni oblici rada odgovaraju mnogima. Oni koji se dobro snalaze u platformskoj ekonomiji mogu zaraditi više promenom posla nego radeći za jednog poslodavca.
Istraživanje iz 2022. godine
Utvrđeno je da je mesečna primanja profesionalnih radnika u dostavi u Kini skoro za petinu veća od prihoda migrantskih radnika. Drugi, međutim, nisu toliko strpljivi kao njihovi roditelji i ne žele da ponavljaju isti monotoni zadatak nedeljama. Uprkos ovim prednostima, gig radnici se suočavaju sa značajnim poteškoćama. Bez stabilnijeg odnosa sa poslodavcem, mlađi radnici nikada neće steći veštine koje su im potrebne za napredovanje u životu. Nakon što su napustili ruralna područja, možda neće moći da se ukorene u gradovima gde stalno menjaju poslove.
Bez dokaza o stalnom zaposlenju, prema kineskom sistemu registracije domaćinstava „hukou“, mogu im biti uskraćene javne usluge u gradovima. A ako se nikada ne smire, možda se neće venčati ili imati decu, što dodatno pogoršava problem starenja stanovništva. Jedno je sigurno – ova generacija radnika moraće da izdržava ne samo sebe već i veliki broj starijih ljudi. Neki od problema, poput sistema hukou, specifični su za Kinu. Ali u drugim aspektima, iskustvo Kine vredi proučavati.
Mnoge zemlje, posebno u Aziji, nadaju se da će replicirati njen industrijski uspeh. Niko ne bi trebalo da rasipa potencijal mladih ljudi, a nedostatak kvalitetnih poslova jedan je od razloga zašto su se mladi ljudi u nekoliko azijskih zemalja pobunili protiv samozadovoljnih političkih elita.
Nakon što je oklopno vozilo pregazilo radnika na gig radu koji je prevozio putnike na motociklu u Indoneziji ovog avgusta, protesti su eskalirali u ulične ratove. Jedna lekcija iz Kine je da se ne oslanjamo previše na industriju. Zemlje koje su izgubile ili nikada nisu imale industrijsku snagu često sanjaju da će fabrike obezbediti stabilna radna mesta, rast plata i socijalnu stabilnost. Ovo može biti tačno za nekoliko inženjera i tehničara, ali kinesko iskustvo pokazuje da procesi automatizacije mogu lako da istisnu ili degradiraju druge profesije. Još jedna lekcija je da bi bilo uzaludno pokušavati da se iskoreni gig rad u nadi da će ga stalni poslovi zameniti. Prava alternativa gig radu često znači biti nezaposlen.
Nedavna studija je otkrila da je 77 odsto vozača na aplikacijama za prevoz putnika ušlo u industriju tek pošto su izgubili prethodne poslove. Platforme za zapošljavanje nisu izmislile nesigurne poslove. I dok se njihovi algoritmi ponekad ponašaju kao okrutni nadzornici, primoravajući vozače da voze opasno brzo, oni su poboljšanje u odnosu na okrutne nadzornike koji su nekada služili kao veza između radnika i poslodavaca.
Vredi zapamtiti da u mnogim delovima Azije, uključujući Kinu, zaposleni koji zarađuju nadnicu i dalje svakog jutra čekaju pored puta da ih poslodavci izdvoje iz gomile. Treća lekcija je da vlade treba da preispitaju društveni ugovor i dizajniraju ga tako da gig rad ljudima donosi najviše koristi. Kina je već regulisala algoritme kako bi ih učinila manje restriktivnim. Takođe pokušava da premosti jaz između novih i starih modela rada sugerišući da platforme za elektronsku trgovinu pružaju socijalnu zaštitu za gig radnike.
U međuvremenu, Indija pokušava da natera platformske radnike da se registruju kako bi mogli da pristupe beneficijama poput osiguranja od nezgode i eventualno zdravstvenog osiguranja. Ali vlade moraju biti još ambicioznije. Umesto da pokušavaju da uguraju gig rad u postojeće sisteme, trebalo bi da same redizajniraju politike. Kina, na primer, mogla bi da smanji teret obaveznih doprinosa za poslodavce, čime bi oslabila njihov podsticaj da zapošljavaju gig radnike umesto stalno zaposlenih. Zemlje bi trebalo da učine penzije prenosivim i da ih direktno povežu sa onim što radnici uplaćuju i onim što na kraju primaju. Mnoge azijske zemlje rizikuju da ostare pre nego što se obogate, tako da je stvaranje uslova u kojima čak i prekarni radnici mogu da napreduju važnije nego ikad.
Ostavi komentar