Zašto najveće ostrvo na svetu postaje jedan od najvažnijih strateških resursa 21. veka
Ideja da Grenland ima „cenu“ na prvi pogled zvuči kao politička provokacija ili tabloidska doskočica. Ipak, iza tog pitanja krije se ozbiljna ekonomska, geopolitička i energetska računica, u kojoj Grenland izrasta u jedan od najvrednijih teritorijalnih resursa savremenog sveta.
Njegova vrednost ne meri se klasičnim tržišnim parametrima, već strateškim položajem, prirodnim bogatstvima i ulogom u budućoj globalnoj ekonomiji. Ostrvo koje topi led i otvara tržišta Grenland je najveće ostrvo na svetu, površinom veće od zapadne Evrope, ali sa svega oko 56.000 stanovnika. Decenijama je bio ekonomski marginalan i snažno zavisan od subvencija Danske.
Klimatske promene, međutim, dramatično su promenile njegov položaj. Topljenje leda nije samo ekološki alarm, ono istovremeno otvara nove pomorske rute, olakšava pristup sirovinama i povećava strateški značaj čitavog Arktika. Ono što je decenijama smatrano „neupotrebljivim“ prostorom, danas postaje kapital u nastajanju, piše Telegraf biznis.
Rudno blago ispod leda
Najveća potencijalna ekonomska vrednost Grenlanda nalazi se ispod njegove površine. Procene govore o ogromnim rezervama retkih zemnih metala - neodimijuma, disprozijuma i terbija - ključnih za proizvodnju električnih automobila, vetroturbina, pametnih telefona i savremene vojne tehnologije.
Pored toga, Grenland raspolaže i značajnim količinama: uranijuma, važnog za nuklearnu energiju nafte i gasa u priobalnim zonama zlata, gvožđa, cinka i dijamanata. Ako bi se sve ove rezerve mogle eksploatisati bez političkih, ekoloških i logističkih ograničenja, njihova bruto vrednost merila bi se stotinama milijardi, pa čak i bilionima dolara. Međutim, Grenland nije rudnik - on je kompleksan ekosistem, društveni i politički sistem sa sopstvenim ograničenjima.
PREPORUKA
Grenland dozvolio rudarenje strateške rude za Evropu
vest
Ova evropska država je odlučila da bojkotuje Koka-Kolu
vest
Evropa gradi najduži podvodni tunel na svetu - od Danske do Nemačke za samo 10 minuta!
vest
Koliko zapravo vredi jedna teritorija?
Hipotetičko određivanje „cene“ Grenlanda zahtevalo bi sabiranje više slojeva vrednosti:
Prirodni resursi - procene govore o potencijalu od 1 do 2 biliona dolara, u zavisnosti od cena sirovina i tehnologije eksploatacije
Geostrateški položaj - kontrola arktičkog prostora i blizina Severne Amerike, Evrope i Rusije, čija se vojna vrednost ne može precizno kvantifikovati
Pomorske rute - skraćivanje trgovačkih puteva između Azije, Evrope i SAD, što globalnoj trgovini donosi uštede od desetina milijardi dolara godišnje
Energetska bezbednost - diverzifikacija izvora u svetu koji ubrzano ulazi u energetsku tranziciju
U zbiru, Grenland nije nekretnina - on je poluga moći. Njegova vrednost nije fiksna, već raste paralelno sa globalnom nestabilnošću.
Trošak koji se često zanemaruje
Ekonomska analiza bez rashodne strane ostaje iluzija. Grenland sa sobom nosi i izuzetno visoke troškove: ekstremne klimatske uslove i slabo razvijenu infrastrukturu visoke troškove rada i logistike snažan otpor lokalnog stanovništva prema masovnoj eksploataciji stroge ekološke standarde političku zavisnost od Danske i složen status autonomije. Drugim rečima, Grenland je skup i za posedovanje i za razvoj. Kapital sam po sebi nije dovoljan, neophodna je dugoročna politička, ekološka i bezbednosna strategija.
Zašto se velike sile interesuju
Interesovanje Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Evropske unije za Grenland nije pitanje kupovine, već uticaja. U svetu u kojem retki metali postaju nova nafta, a Arktik novo Sredozemlje, Grenland se pozicionira kao jedna od ključnih tačaka budućih ekonomskih i političkih sukoba. Zato pravo pitanje nije: koliko košta Grenland, već koliko će koštati njegovo ignorisanje. U globalnoj ekonomiji koja ulazi u eru resursa, tehnologije i bezbednosti, Grenland nije roba. On je strateška investicija budućnosti.
Ostavi komentar