Novi izveštaj britanske organizacije Oksfam otkriva dramatičan porast bogatstva najbogatijih jedan odsto stanovništva tokom poslednjih deset godina
Ukupna vrednost njihove imovine je dovoljna da 22 puta okonča globalno siromaštvo - ali uprkos tome, projekti za borbu protiv nejednakosti ostaju hronično nedovoljno finansirani.
S jedne strane, skoro polovina svetske populacije, više od 3,7 milijardi ljudi, živi u siromaštvu.
S druge strane, 3.000 milijardera širom sveta povećalo je svoje bogatstvo za 6,5 biliona dolara (5,5 biliona evra) u poslednjoj deceniji, što je čak 14,6 odsto globalnog BDP-a.
Prema podacima Oksfama, od 2015. godine najbogatijih jedan odsto ljudi na svetu povećalo je svoje bogatstvo za više od 33,9 biliona dolara (29 biliona evra), u realnom iznosu. Ta suma, na osnovu podataka Svetske banke iz 2021. godine, bila bi dovoljna da siromašnim ljudima obezbedi dodatnih 8,30 dolara dnevno za osnovne potrebe.
Ne samo da bi se iskorenilo siromaštvo, već i postigli svi ciljevi održivog razvoja UN, uključujući zaštitu planete, bilo bi potrebno oko četiri biliona dolara godišnje.
"Hiljade milijardi dolara koje bi mogle da finansiraju globalne ciljeve zaključane su na privatnim računima ultrabogatih", upozorio je Amitab Behar, izvršni direktor Oksfam internešenel.
Izveštaj navodi da su najbogatije vlade, uključujući članice G7, smanjile razvojnu pomoć više nego ikada od 1960. godine. Samo zemlje G7 planiraju da smanje pomoć za čak 28 odsto do 2026. u poređenju sa 2024. godinom.
Istovremeno, čak 60 odsto zemalja sa niskim prihodima - koje su najviše zavisne od međunarodne pomoći - nalazi se na ivici dužničke krize. Zbog visokih kamatnih stopa, one plaćaju više za zaduživanje, što im ostavlja manje sredstava za zdravstvo i obrazovanje.
Oksfam upozorava da razvoj ne sme da zavisi od privatnih investicija, već da se mora osloniti na javni sektor.
"Bogate zemlje su prepustile globalni razvoj Volstritu. Svedoci smo preuzimanja razvoja od strane privatnog kapitala, dok su dokazane javne mere za borbu protiv siromaštva potisnute u drugi plan", kaže Behar.
Oksfam preporučuje da vlade ulažu u javne razvojne projekte kako bi se obezbedila univerzalna i visokokvalitetna zdravstvena zaštita, obrazovanje i javne usluge - uključujući energetiku i transport.
Međutim, zapadne zemlje se suočavaju sa rekordnim dugovima koji često premašuju godišnji BDP, dok javno bogatstvo raste mnogo sporije od privatnog bogatstva.
Od 1995. do 2023. godine, privatno bogatstvo je poraslo čak osam puta više od javnog bogatstva. Dok je javno bogatstvo poraslo za 44 biliona dolara, privatno bogatstvo se povećalo za 342 biliona dolara - više nego tri puta više od globalnog godišnjeg BDP-a, što je oko 100 biliona dolara.
Oksfam zato poziva na ponovno uvođenje pravednih poreza za najbogatije, ističući da milijarderi danas efikasno plaćaju poreze od samo 0,3 odsto svog bogatstva.
U zajedničkom istraživanju sa Grinpisom, sprovedenom u 13 zemalja (uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Italiju), Oksfam je otkrio da devet od 10 ispitanika podržava finansiranje javnih usluga i klimatskih mera oporezivanjem ultrabogatih.
Zaključak izveštaja je alarmantan - samo 16 odsto UN-ovih Globalnih ciljeva održivog razvoja je na putu da bude ispunjeno do 2030. godine.
Ostavi komentar