Zvanični kurs Evra za dan 13.04.21. :: 117.5700 rsd
Tekst objavljen: 28.10.2013 12:00        


Da Nedelja štednje ni ove godine neće građanima Srbije doneti priliku da se polaganjem novca u banku „obogate“ lako je zaključiti po ponovnom izostanku gotovo bilo kakve medijske kampanje domaćih banaka uoči Svetskog dana štednje – 31. oktobra.

Nedelja štednje 2007-2012: Kako su padale kamate

Već nekoliko godina uzastopno svedoci smo toga da kamate na depozite u bankama konstantno padaju i da je „ludilo kamata“ kojem smo prisustvovali pre više od pola decenije sada samo stvar prošlosti.

Dok nas i bankari i Narodna banka Srbije ubeđuju da je pad kamata dobra stvar jer znači da država bolje stoji i da je rizik za banke da plasiraju svoj novac ovde utoliko manji, čini se da građani još uvek nisu uspeli da zaista proniknu u neposrednu korist koju oni imaju od toga.

Naime, centralna banka nekoliko godina unazad „upozorava“ banke da povedu računa o visini kamatnih stopa kada je štednja u pitanju, istovremeno šaljući poruku i građanima da više obrate pažnju na stabilnost banke nego na to koliki procenat zarade na položenom novcu nudi svojim klijentima.

Takođe, u NBS tvrde i da su visoke kamate na štednju bile jedan od bitnih faktora za još više kamate na zaduživanje u bankama. Ipak, iako su banke kamate na štednju drastično snizile u prethodnih nekoliko godina kamate na kredite se još uvek dobro drže.

Dok čekamo da banke i zvanično prezentuju svoju ponudu brojnim klijentima koji se i dalje nadaju da tokom Nedelje štednje mogu da dobiju bolje uslove od trenutnih, podsetimo se kako je Nedelja štednje izgledala prethodnih godina.

2012. - Kao da banke više ne žele štednju građana

Prethodne godine, očekivano, banke su poslušale svog zakonodavca Narodnu banku Srbije koja im je uputila apel sličan ovogodišnjem i na tržište izašle sa već postojećim kamatnim stopama ili čak manjim.



I one banke koje su spremile nešto novo za klijente svoju ponudu su prezentovale „u minut do dvanaest“ i izašle na tržište sa nešto boljom ponudom od uobičajene - maksimalno do jedan odsto većom kamatom.

Druge banke su zadržale nivo kamatnih stopa bez isticanja posebne ponude dok su neke čak smanjile kamatne stope pre ili u samom toku Nedelje štednje.

Ipak, većina banaka se fokusirala na dodatne pogodnosti umesto na visinu samih kamata pa su klijentima ponudile da podignu deo položenog novca bez razoročavanja, pa podignu kamatu unapred ili da, na primer, uplaćuju novac na svoj štedni račun i na mesečnom nivou.

Čini se da sličnu politiku banaka možemo očekivati i ove godine, što zbog nemogućnosti da ponude veću kamatu – što zbog želje da klijente različitim proizvodima što čvršće vežu za sebe.

2011. - Početak kraja...

I Nedelja štednje 2011. donela je sličan scenario kao i 2012. godina. Za razliku od prethodnih godina, kada su se banke za vreme Nedelje štednje utrkivale koja će dati veću kamatu na oročene evre, te 2011. ih je NBS „podsetila“ da su kamate na štednju previsoke i da loše utiču na kamate na kredite pa su se banke uglavnom suzdržale od spektakularnih ponuda na koje su ranijih godina navikle klijente.



Uglavnom su banke akcenat stavile na dodatne proizvode i usluge koje su ponudile svojim klijentima. Bankari su, svejedno, nakon okončanja Nedelje štednje listom izjavljivali da su veoma zadovoljni rezultatima i time što je i broj štediša i količina položenog novca u stalnom porastu.

Prema objavljenoj analizi Narodne banke Srbije (NBS), u toj godini bilo je isplativije štedeti u dinarima, nego u evrima. Ipak, učešće dinara i dalje je bilo prilično zanemarivo.

2010. - Poslednja godina visokih kamata

Ta 2010. godina bila je poslednja godina u kojoj su klijenti domaćih banaka mogli da očekuju kamate na štednju koje bi opravdale svu „halabuku“ koja prati period Nedelje štednje.



Naime, krajem oktobra 2010. kamate na dinare išle su čak do 18 odsto, a na štednju u evrima i do osam odsto za iznose oročene na godinu dana, a bankari su bili i više nego spremni da pregovaraju sa svakim klijentom ponaosob i ponude čak i bolje uslove od zvanično proklamovanih.

Banke su klijentima ponudile i brojne poklone za nove štediše, a neke od njih su ponudile i oslobađanje od plaćanja poreza ili, kada je reč o oročenju dinara, vezivanje kamate za kretanje referentne kamate. Takođe, banke su poslušale preporuke NBS i pojačale svoje ponude za dinarsku štednju.

2009. - Redovi ispred filijala

Kamatne stope među najvišim u Evropi, ogromno interesovanje građana, povremeno stvaranje redova u ekspoziturama banaka i produženo radno vreme ekspozitura i filijala banaka bile su karakteristike Nedelje štednje 2009. godine u Srbiji iako su kamate bile niže u odnosu na prethodnu godinu.



Karakteristično je bilo i to što je nekoliko banaka ponudilo proizvode koji do tada nisu bili prisutni na našem tržištu, kao i manje „utrkivanje“ visokim kamatnim stopama i fokus na različitim modalitetima štednje i dodatnim uslugama kao što su besplatna članarina za kreditne kartice, osiguranje za domaćinstvo ili čak učešće u nagradnoj igri za stan u Beogradu.

Nekoliko banaka nudilo je tzv. oročenje kamate isplaćene unapred (banka odmah obračunava kamatu i oročava je uz glavnicu) čime se ostvarivao dodatni prihod na oročena sredstva po osnovu unapred obračunate kamate, koja se uz uložena sredstva, takođe „ukamaćivala“.

2008. - Stigla kriza, banke pohrlile po novac građana

U 2008. godini, u jeku finansijske krize koja će svet potresati i pet godina kasnije, depoziti građana su uz garanciju države osigurani. Vlada Srbije je, naime, po hitnom postupku uputila Narodnoj skupštini izmenu Zakona o osiguranju depozita, kojom se garancija, sa dotadašnjih 3.000 evra povećala na 50.000 evra.



Istovremeno su skupi krediti u inostranstvu bili sve manje dostupni bankama što ih je okrenulo prikupljanju depozita građana. Samim tim, te godine je i kampanja nadmetanja banaka u visokim kamatnim stopama na štednju počela mnogo pre Nedelje štednje, a banke su dizale kamatne stope i na dinarska i na devizna oročena sredstva.

Banke su se visinom kamata potrudile da vaskrslo poverenje u banke koje je preselilo iz kućnih sefova od 2000. do 2008. godine na štedne knjižice 5,7 milijardi evra i još oko 10 milijardi dinara ne bude pokolebano krizom koja je sve odlučnije stupala i na domaće finansijsko tlo.

2007. - Jedan dan kao čitava godina

U Nedelji štednje 2007, štednja građana u bankama je povećana za neverovatnih 310 miliona evra, odnosno za onoliko koliko je u proseku polagano u jednom kvartalu 2007. godine.



Koliko je štednja tada bila atraktivna pokazuje podatak da su građani tokom cele 2002. položili oko 60 miliona evra na štednju u bankama a samo 6. novembra 2007. godine čak 86,2 miliona evra.

Na to su uticale stimulativne kamatne stope koje su banke ponudile zahvaljujući odluci Narodne banke Srbije o ukidanju obaveznih rezervi tokom Nedelje štednje.

Banke kao da su se utrkivale koja će dati više kamate na oročene evre, pa su u nekima od njih kamate odletele u nebo – čak su udvostručene. Uz to, ni „pokloni“ nisu bili zanemarivi - osiguranje domaćinstva ili osiguranje od odgovornosti, besplatna viza elektron ili dina kartica, aparat za merenje pritiska ili aparat za merenje nivoa šećera u krvi, pa čak i doživotno besplatna članarina za Masterkard revolving kreditnu karticu.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

11 komentara

  1. User image
    Saša73 25.10.2013 15:29

    Meni oročenje ističe tek u februaru ( EKS 5,6% godišnje, na 15 meseci ). Ako mi banka ne ponudi iste uslove pod kojima sam oročio novac, preneću ga iz inata u drugu banku. Nema šanse da me pridobiju bilo kakvim "proizvodima", osmesima, cerenjem, podilaženjem, itd. Ili ista kamata na depozit, ili "ćao, nema više". Trenutno u Srbiji posluje preko 30 banaka. Siguran sam da će se bar neka potruditi da posluje fer i korektno kao i do sada.

    P.S. Jako me nervira sadržaj članaka o Nedelji štefnje koje Kamatica objavljuje, po principu: drugi pišu-pročitajte. Neprofesionalno je tvrditi da se štednja u dinarima isplati. To je politička propaganda NBS u koju kao štediša nemam poverenjie. Još manje profesionalizma ima u članku o Miodragu Kostiću. Analize takvih likova + "politički montirane analize" NBS dodatno iritiraju ljude. Mislite o tome.

  2. User image
    somi 28.10.2013 13:19

    Tesko da ces dobiti toliku kamatu sad,

  3. User image
    Djosha 28.10.2013 18:46

    Kada bi štediše masovno krenule da podižu ranije položene depozite, veoma brzo bi se i poslovne banke i NBS složili da podignu kamate...

  4. User image
    mimiMi 28.10.2013 20:15

    imate li iskustva ili predlog u koju banku stedeti? ja sam imala neka orocena sredstva u credio agricol banci, i pre neki dan pojavio se prilog o nekom coveku koji je podigao kredit kod njih i vratio skoro duplu sumu od podignutog kredita, tako da mi je to malo poljuljalo poverenje...ne znam kojoj banci mogu da verujem...

  5. User image
    mali roki-feler 29.10.2013 9:35

    Cujte !!!
    Da bih podigao glavnicu orocenog iznosa,iz PBB,koja je pukla,u Postanskoj kazu,MOZE,
    ali pare ce da vam legnu,na raspolaganje,za 15 dana !!!! Koji potezi NARODNE (!!!-koji narod)BANKE ?
    Mislim da bi nedelja stednje,koja vec traje mesc dana,trebala da se produzi na godinu dana.
    Tako ce gospoda bankari da razmisljaju drugacije.

  6. User image
    Saša II 29.10.2013 12:53

    Saša II
    Potpuno se slazem,narocito sa Sašinim komentarima. Licno sam u razmisljanju da odustanem od stednje u banci, jer kamata je svake naredne godine sve manja.

    I ja samo gledam visinu kamatne stope, a do sada, sto sam analizirila, najveca kamata na evre se krece oko 4% - period orocenja 12 meseci, te razmisljam o kupovini obveznica. Umalo da poverujem u ove clanke, dok ne procitah sta je Saša napisao.

  7. User image
    Pera 29.10.2013 16:29

    Visina kamate na depozite ne utice ni najmanje na visinu kamata na kredite, jer se te kamate nisu smanjile vec su i porasle. Mislim da je kod nas u pitanju udruzeno delovanje banaka u saradnji sa NBS, posto je saopstenje NBS samo povecalo profit banaka, a smanjilo prihod stedisa. I ja cu svoja novac povuci jer ne zelim da zaradjuju na meni dok druge deru kad im daju kredite, Hvala na ovom pregledu da vidimo koliko su vise zaradil. Voleo bih pregled kamata na kredite za ove godine kako bih potvrdio svoju tvrdnju.

  8. User image
    joranka 30.10.2013 9:42

    Nova kampanjska politika u vezi stednje gradjana je svojstvena nasem drustvu, narocito establismentu, ali ce se razbiti o kamen stvarnosti. Dinar i evro, to su dva sveta, 113 kilometara udaljena. Ne moze srebro biti vrednije i vrednovanije od zlata. Neka NBS objavi da je dinar konvertibilan, neka to potvrdi Svetska banka, Evropska banka i svetske berze, moze to
    NBS, zasto da ne, pa onda bi imale osnova i smisla anlize nezavisnozavisnih analiticara o dinarskoj i deviznoj stednji, o dinarizaciji itd!

  9. User image
    jasemr 30.10.2013 12:38

    e moji jadni mi bili.da vi vidite ovde u ovoj prokletoj evropskoj zajednici su vam kamate od 00125do 1,1255555 pa vam uzmu kucke iod toga 25% porez pa vam ostane djo.a ali menadzeri kresu platu jos uvek i do 5 dobro vidite pet milioncica sto kaze sojic evrica.e to vam je E U!

  10. User image
    Boki 30.10.2013 14:58

    Što pre shvatimo da bankama više nije potreban naš novac, lakše ćemo podneti manje kamate. Ili ćemo igrati kako sviraju, ovaj put sa manjom zaradom, ili ćemo lovu držati kući. Sve banke imaju modus da izdrže i preko 50% podizanja uloga, ali budimo realni da se akciji ne bi priključilo ni 10% štediša. I to onih "nebitnih", do 50k evra. Velike će znati i moći da zadrže.
    Svaka čast onome ko uspe da se iscenjka, lično ne bi išao u takvu banku.

  11. User image
    stedro 02.11.2013 23:06

    Narodna banka se ne oglasava na pomor deviznih stedisa, koji je sama izazvala i sada mudro cuti.
    Zar joj nije problematicno stvaralastvo banaka koje se utrkuju u obaranju kamata u nedelji stednje,
    koje se pred ozbiljnim stedisama i javnoscu blamiraju novokampanjskim ponudama bedastoca kao
    "nove usluge", "cvrcak stednja", ""kusur stednja", "bankarski proizvidi", "stepenasta stednja","polisa
    osiguranja", "korak napred stednja", "dupla kamata za prvi mesec"?
    Zar to nije jadno, gospodo iz NBS, nasi gospodari. Zar ne vidite sta vam banke rade, pa ste se oko
    mili na stedise i deviznu stednju. Evo danas sam se u jednoj uglednoj banci, RB, predstavio kao potra
    zivac kredita u visini od 8000 E, ljubazna sluzbenica mi je potanko i napismeno prikazala kako ta ban
    ka daje kredit od 8000 E : odobrava na 60 meseci, dakle na 60 rata, rata 204,76 E, pa ja za 60 meseci
    otplatim 12.285 E, kamata cca 13.8 %, s tim da mi banka od obecanih 8.000 E kredita, odmah deponuje
    30 % od iznosa trazenog kredita sto iznsodi 2.400 E koje ce mi vratiti po isplati kredita od 8.000 E posle
    5 godina, na kiji iznos ne daje kamatu, konacno od trazenih 8.000 E kredita daje mi na ruke 5.600 E.
    Vidite gradjani kako je sve ovo jednostavno da sam natraske izasao iz te banke. E takve banke poslusno
    obaraju kamate na stednju, odjednom, ognjem i macem na glupe stedise sto stede a ne trose!

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
štednja štediše devizna štednja dinarska štednja kamate na štednju kamata na štednju banke klijent banke klijenti banke Srbija Nedelja štednje nedelja štednje 2013

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana