Od 5. maja na srpskom tržištu električne energijeprvi put će se pojaviti mogućnost trgovine po negativnim cenama na berzi SEEPEX, što predstavlja novi i na prvi pogled paradoksalan tržišni fenomen.
Negativne cene električne energije nastaju u situacijama kada proizvođači praktično plaćaju kupcima da preuzmu struju iz sistema. Iako deluje nelogično, reč je o posledici velike neravnoteže između ponude i potražnje. Kada je proizvodnja znatno veća od potrošnje, a gašenje elektrana skupo ili tehnički komplikovano, proizvođačima je isplativije da „plate“ da se višak energije preuzme nego da zaustavljaju proizvodnju.
Ovakve situacije najčešće se javljaju u dva slučaja:
1. Prvi je period izuzetno visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora energije - kada istovremeno ima mnogo sunca i vetra.
2. Drugi scenario podrazumeva smanjenu potrošnju, što je tipično za vikende, praznike ili noćne sate kada industrija i poslovni sektor rade smanjenim intenzitetom.
Dodatni izazov predstavljaju takozvane bazne elektrane, poput termoelektrana ili nuklearnih postrojenja, koje ne mogu brzo da se ugase i ponovo pokrenu. Zbog njihove tehničke rigidnosti, višak energije mora negde da ode, pa tržište reaguje padom cena ispod nule.
Pojava negativnih cena ukazuje i na strukturni problem energetskog sistema - nedostatak kapaciteta za skladištenje energije. Da postoje razvijeniji sistemi poput velikih baterija ili reverzibilnih hidroelektrana, višak proizvedene energije mogao bi da se sačuva i iskoristi u periodima veće potrošnje.
Na evropskim tržištima ovo nije nova pojava, već posledica ubrzanog rasta obnovljivih izvora i nedovoljne fleksibilnosti elektroenergetskih sistema. Sličan trend počinje da se vidi i u Srbiji.
PREPORUKA
Ovo se dosad nikada nije dogodilo - proizvođači struje će plaćati korisnicima da je troše
analiza
Struja sve skuplja širom regiona - Ko je najviše podigao cene?
analiza
Uložite 500 evra i smanjite račun za struju za trećinu, evo kako
analiza
Podaci SEEPEX-a pokazuju da je u prvom kvartalu ove godine zabeleženo čak 69 sati sa nultom cenom električne energije na dan-unapred tržištu, dok ih je u istom periodu prošle godine bilo svega osam. Ipak, za domaćinstva u Srbiji ova promena zasad neće imati direktan efekat. Građani su na garantovanom snabdevanju, a cenu električne energije određuje regulator, pa kratkoročna kretanja na berzi ne utiču na njihove račune.
Ni za većinu kompanija trenutno nema konkretnih promena, jer snabdevači još nisu uveli dinamičke tarife koje bi pratile tržišnu cenu po satima. Veliki potrošači najčešće imaju ugovorene cene za određeni period, koje su samo delimično vezane za berzanska kretanja.
Kada bi dinamičke tarife zaživele u praksi, negativne cene bi mogle da utiču na troškove, ali ne nužno tako da ih smanje. Naime, niže ili negativne cene tokom dana često prate znatno više cene u večernjim satima, pa se na mesečnom nivou efekat uglavnom izravna. Najveću korist od ovakvih tržišnih situacija mogli bi da imaju sistemi za skladištenje energije.
Elektroprivreda Srbije, na primer, može u periodima negativnih cena da koristi reverzibilne hidroelektrane poput Bajine Bašte za „skladištenje“ viška energije, a zatim da tu istu energiju prodaje kada cena poraste. Izgradnjom novih kapaciteta, poput planirane reverzibilne hidroelektrane Bistrica, ove mogućnosti bi se dodatno proširile. Slično važi i za vlasnike velikih baterijskih sistema - kupovina energije kada je cena negativna i prodaja u satima visoke potražnje može postati značajan izvor prihoda. Uvođenje negativnih cena na domaće tržište pre svega će uticati na veće oscilacije cena tokom dana, dok će širi efekti zavisiti od daljeg razvoja tržišta, uvođenja fleksibilnijih tarifa i ulaganja u infrastrukturu za skladištenje energije.
Ostavi komentar