Ovo mesto izgleda nestvarno iz svemira, a hrani milione ljudi svake godine

„Evropska bašta povrća“ nalazi se u Andaluziji i predstavlja pravu laboratoriju za razvoj i inovacije koja proizvodi povrće za čitav kontinent.

Ova „bašta“ na jugu Španije toliko je ogromna da se može videti čak i iz svemira. Ako otvorite Gugl mape i pogledate zapadno od Almerije, videćete belu mrlju koja izgleda poput glečera. Međutim, kada se zumira, jasno je da je reč o najvećoj koncentraciji plastenika na svetu.

Više od 30.000 hektara zemlje prekriveno je plastikom, u geometrijskom lavirintu pet puta većem od Menhetna. Tu se svake godine proizvede oko 3,5 miliona tona povrća - od paradajza, krastavaca i paprika, do tikvica, patlidžana i dinja - dovoljno da se prehrani pola milijarde ljudi i generiše promet veći od tri milijarde evra.

- Zovemo ga "more plastike", to je najveći spomenik na planeti posvećen proizvodnji hrane. Ali, to je takođe mesto posvećeno inovacijama i razvoju, elementima koji garantuju kompanijama kontrolu i, pre svega, povrće 12 meseci godišnje - rekla je Gvadalupe Lopez Dijaz, direktorka projekta eksperimentalnog centra „Fundación Tecnova“. - U pitanju je transformacija usmerena na proizvodnju zdrave, visokokvalitetne hrane uz upotrebu manje vode i energije, uz posvećenost građenju otpornosti na klimatske promene. Na kraju krajeva, inovativni i preduzetnički duh naših poljoprivrednika već je nekoliko puta transformisao ovu zemlju.



Kako je nastala „evropska bašta povrća“?

Ekonomsko čudo počelo je 1963. godine, na sušnom i sunčanom poluostrvu Kampo de Dalijas. U to vreme, region je imao jednu od najnižih stopa ekonomskog rasta u Evropi i izuzetno teške uslove za hortikulturu. Poljoprivrednici su tada počeli da štite useve od vetra jednostavnim, starinskim plastenicima. Ubrzo su shvatili da oni ne samo da štite biljke, već i raspršuju svetlost, zadržavaju toplotu i čuvaju vlagu, stvarajući kontrolisanu mikroklimu. Ovaj pristup, u kombinaciji sa sistemom navodnjavanja „kap po kap“, prirodnim suzbijanjem štetočina i genetskim istraživanjima, omogućio je povećanje broja žetvi - čak i tokom zimskih meseci.

Zajednica plastenika, laboratorija i škola „More plastike“ danas predstavlja pravi intenzivni poljoprivredni okrug. Pored plastenika, tu se nalaze rasadnici, hemijske laboratorije, stručne škole i istraživački centri, poput „Fundación Tecnova“, gde se proučavaju efikasnije plastike i usevi prilagođeni klimatskim uslovima. Takođe, prisutne su kompanije za pakovanje i distributivne zadruge, a proizvodi se izvoze širom Evrope, posebno u zemlje severa.

- More plastike je postalo globalni standard za efikasnu, bezbednu i odgovornu proizvodnju hrane. Danas, dok se planeta suočava sa dvostrukim izazovom - ishranom rastuće populacije i zaštitom prirodnih resursa - Almerija predstavlja živu laboratoriju - rekla je tehničarka Patricija Baldan. Kako navodi, proizvodnja sveže hrane tokom cele godine ostvaruje se uz stroge ekološke standarde, naprednu tehnologiju i minimalnu potrošnju vode.

PREPORUKA

Zlatni cvet koji donosi odličan profit

savet

Početno ulaganje 3.000, a zarada ide i do 25.000 evra po hektaru

savet

Svi sade cveće, a ovde se ozbiljno zarađuje - Uložite 10.000 dinara , a zarada ide i do 250.000.

savet

- Naše postrojenje za desalinizaciju jedno je od najvećih u Evropi i radi od 2015. godine. Svakog dana crpi morsku vodu i desalinizuje više od 120 kubnih kilometara vode, što je ekvivalent dva olimpijska bazena na sat - objasnila je Baldan.

Kakva je budućnost „mora plastike“?

Odgovor se, delimično, nalazi u školi Eskuela Agraria de Vikar, osnovanoj 1972. godine u selu La Gangosa. Danas tamo 480 učenika iz različitih delova Andaluzije uči najnovije poljoprivredne tehnike i priprema se za tržište rada.

Prema rečima direktora škole Fransiska Valverdea, u narednih 20 godina poljoprivreda će se zasnivati na primeni veštačke inteligencije i naprednih senzora, uz sve veći fokus na cirkularnu ekonomiju.

- Naše đake učimo i teoriji i praksi, uz uzgoj i plasman proizvoda na parceli od dva hektara pored škole. Cilj je da nove tehnologije obezbede održivost i bezbednost hrane, ali i da dodatno ojačaju ulogu Almerije kao globalnog primera inovativnog razvoja - rekao je Valverde.

Sistem ima i svoje mane

Iako impresivan, ovaj model intenzivne poljoprivrede ima i ozbiljne nedostatke. Najveći problemi povezani su sa radnim uslovima. U „moru plastike“ radi više od 70.000 stranih radnika, uglavnom iz Maroka i podsaharske Afrike. Iako deo njih živi u pristojnim uslovima, mnogi su nedovoljno plaćeni, a pojedini žive u nesigurnim uslovima, u improvizovanim objektima pored plastenika. Pored toga, iako se značajan deo plastike reciklira (oko 85 odsto prema nekim izvorima), i dalje postoje problemi sa ilegalnim odlaganjem otpada. Zaključak je jasan: održivi razvoj mora postati konkretan cilj, ali ne može biti postignut bez rešavanja pitanja zaštite radnika i životne sredine, prenosi eUpravozato.