Potrošači u Srbiji često plaćaju više za proizvode označene kao „fit“, „proteinski“, „bez dodatog šećera“ ili „premium“, iako viša cena ne mora da znači i bolji nutritivni sastav. Mobilne aplikacije koje skeniranjem deklaracija otkrivaju sadržaj šećera, soli i drugih sastojaka mogle bi da nam pomognu da racionalnije trošimo novac
U vreme kada je cena hrane jedna od najvažnijih stavki kućnog budžeta, potrošači sve češće traže način da uštede, a da pritom ne odustanu od kvaliteta. Međutim, pri kupovini se uglavnom porede cene na policama, dok nutritivni sastav i stvarna količina proizvoda ostaju u drugom planu. Upravo tu nastaje prostor za nepotrebne troškove.
Dva proizvoda mogu imati sličan sastav, ali znatno različitu cenu zbog brenda, ambalaže ili marketinških oznaka.
Koliko zapravo plaćamo oznaku „fit“?
Zamislimo dva pakovanja žitarica. Prvo, koje se reklamira kao fit proizvod, košta 450 dinara za 300 grama, dok drugo košta 350 dinara za 500 grama. Na prvi pogled razlika je samo 100 dinara. Međutim, preračunavanjem dolazimo do potpuno drugačije slike.
Prvi proizvod košta 1.500 dinara po kilogramu, a drugi 700 dinara. To znači da je proizvod sa oznakom „fit“ više nego dvostruko skuplji po kilogramu. Ako pritom sadrže slične količine šećera, vlakana i proteina, viša cena nema očigledno nutritivno opravdanje. Ovo je ilustrativan primer, ali pokazuje zašto je poređenje cena po kilogramu jednako važno kao čitanje deklaracije.
Telefon kao alat za kontrolu kućnog budžeta
Aplikacije poput Open Food Facts omogućavaju skeniranje bar-koda i pregled nutritivnog sastava, uključujući količinu šećera, soli i masti. Takav alat može pomoći kupcu da uporedi skuplji i jeftiniji proizvod, umesto da odluku donosi samo na osnovu reklamne poruke. Najveća korist nije u automatskom proglašavanju nekog proizvoda dobrim ili lošim, već u dostupnosti informacija koje olakšavaju poređenje. Ipak, aplikacije uglavnom nisu pouzdan izvor aktuelnih cena u trgovinama. Za stvarnu procenu isplativosti potrebno je povezati nutritivne podatke sa cenom na polici.
PREPORUKA
Nije svako sniženje realno - Evo kako da budete sigurni da je nešto pojeftinilo
savet
Pet stvari koje ne treba kupovati u second hand radnjama - Jeftino može skupo da vas košta
savet
Zašto isti proizvod ne košta isto za svakoga? Kako internet zna koliko ste spremni da platite
analiza
Male razlike, velika godišnja ušteda
Ako domaćinstvo prilikom redovne nedeljne kupovine pronađe proizvode sličnog sastava koji ukupno koštaju 500 dinara manje, godišnja ušteda može dostići 26.000 dinara. Ušteda od 1.000 dinara nedeljno znači 52.000 dinara za godinu dana. Reč je o računskim primerima, a ne o dokazanim prosečnim uštedama domaćinstava u Srbiji. Oni, međutim, pokazuju koliko sitne razlike u cenama mogu postati značajne tokom godine.
Kada marketing povećava račun
Oznake „premium“, „prirodno“ ili „bogato proteinima“ mogu stvoriti utisak dodatne vrednosti, ali same po sebi nisu dokaz da je proizvod bolji izbor. Istraživanja o aplikacijama za analizu hrane pokazuju da dostupnije nutritivne informacije mogu uticati na odluke kupaca, mada nije dokazano da korišćenje aplikacija automatski donosi finansijske uštede. Za potrošača je zato najvažnije da uporedi cenu po kilogramu, sastav i količinu proizvoda koju zaista koristi. Najskuplji proizvod nije nužno i najkvalitetniji. Ušteda počinje onda kada kupac zna koliko plaća, šta dobija i da li za isti novac postoji bolji izbor.
Ostavi komentar