Pre nego što je postao nasmejano lice na konzervama špageta i raviola, poznat kao Chef Boyardee, Ettore Boiardi bio je šesnaestogodišnji imigrant koji je napustio svoj dom u Italiji
Sa jedanaest godina započeo je kuvarsku karijeru, a sa šesnaest je već radio u prestižnim restoranima u Parizu i Londonu. Verovao je da je Amerika zemlja njegovih snova, i tamo je pronašao put do kulinarske slave i stvorio višemilionski biznis, predstavljajući italijansku hranu milionima Amerikanaca koji je nikada pre nisu probali.
Dolazak u Ameriku i prvi uspesi
Godine 1914., neposredno pre izbijanja Prvog svetskog rata u Evropi, Boiardi je stigao na Ostrvo Elis, pridružujući se milionima Italijana koji su emigrirali u SAD između 1880. i 1920. Iako se mnogi nisu snašli i vratili su se u domovinu, Ettore je ostao. Njegovo kulinarsko umeće brzo je prepoznato u čuvenom hotelu Plaza u Njujorku. Do kraja Prvog svetskog rata, Boiardi je čak nadgledao večeru dobrodošlice za veterane u Beloj kući, koju je organizovao predsednik Vudro Vilson, a na kojoj su vojnici uživali u raviolima, podsećajući se na italijansku hranu koju su jeli u Evropi.
Od restorana do nacionalnog brenda
U svojim dvadesetim, Boiardi je otvorio restoran u Klivlendu pod nazivom "Il Giardino d'Italia" ("Vrt Italije"). Njegov sos za špagete postao je toliko popularan da ga je počeo pakovati u stare boce mleka i prodavati. Ključni trenutak dogodio se 1927. godine, kada su Moris i Eva Vajner, vlasnici lanca prodavnica, prepoznali potencijal i predložili mu konzerviranje sosa. Već naredne godine, njegovi proizvodi su se prodavali širom SAD, a Ettoreu su se pridružila braća Pol i Mario, sa kojima je 1928. otvorio fabriku kako bi zadovoljio rastuću potražnju.
Boiardijev prvi veliki komercijalni uspeh bio je unapred upakovan "špageti ručak", koji je uključivao testeninu, sos i parmezan sir. Ovaj proizvod je postao toliki hit da je njegova kompanija postala najveći uvoznik parmezana u SAD. Za manje od deset godina, nadgledao je ceo lanac proizvodnje – od farmi paradajza do masovne proizvodnje u fabrici.
Chef Boyardee: Ikona američke kuhinje
Kao preduzetnik imigrantskog porekla, Ettore Boiardi želeo je da dopre do što više američkih potrošača. Zato je izmenio izgovor svog imena kako bi ga bilo lakše izgovoriti – i tako je Ettore Boiardi postao Chef Boyardee. U to vreme, malo Amerikanaca je redovno jelo italijansku hranu, a Chef Boyardee je pomogao milionima da prvi put probaju jela poput raviola.
Fabrika kompanije u Miltonu, Pensilvanija, proizvodila je čak 250.000 konzervi sosa dnevno. Tokom Drugog svetskog rata, Boiardijeve fabrike su proizvodile obroke za savezničke trupe, za šta je Ettore dobio i Zlatnu zvezdu za doprinos ratnim naporima.
Nakon rata, porodica Boiardi je prodala kompaniju. Ettore je preminuo 1985. godine, ali je ostao lice brenda koji je ostvarivao godišnji promet od oko 500 miliona dolara. Od skromnog pomoćnika kuvara do ikone američke industrije gotove hrane, Chef Boyardee je postao simbol da je Amerika zaista zemlja prilika.
Ostavi komentar