Pošto je u petak ujutro indeks S&P 500 bio na korak od postavljanja novog istorijskog rekorda, usledila je munjevita promena
Jedna jedina objava predsednika Donalda Trampa na društvenoj mreži rezultirala je brisanjem čak 2.000 milijardi dolara tržišne vrednosti sa američkih berzi.
Ovaj nagli pad ponovo je demonstrirao koliki uticaj Trampova "spoljna trgovinska politika jednog čoveka" i dalje ima na sudbinu globalne ekonomije. Sve ovo dovelo je u pitanje uopšte ulaganje u američku berzu. Činjenica je da su takvi događaji ilustracija volatilnosti tržišta i dokaz koliko politički rizici ili izjave lidera mogu da budu kratak fitilj za pokretanje velikih promena.
U 10:57 po istočnom američkom vremenu, Tramp je na svojoj platformi Truth Social napisao da Kina "postaje veoma neprijateljska" prema ostatku sveta, posebno u kontekstu kontrole retkih zemnih metala. Optužio je Kinu da drži svet "zarobljenim" zbog njenog "monopola" na ove ključne resurse.
Ključni deo Trampove objave, na koji je berza odmah reagovala, ticao se carinske politike:
- Jedna od politika koju trenutno razmatramo je masovno povećanje carina na kineske proizvode koji ulaze u Sjedinjene Američke Države.
Samo to je bilo potrebno
Prema analizi Bespoke Investment Group, približno dva biliona dolara vrednosti izbrisano je sa američkog tržišta deonica tom jednom objavom. Indeks S&P 500 je završio dan sa padom od 2,7 odsto, što je njegov najlošiji učinak od početka aprila. Tada je tržište bilo pogođeno ranijim Trampovim "danom oslobođenja" i uvođenjem neočekivano visokih carina.
Nasdak (Nasdaq Composite), na kojem dominiraju tehnološke kompanije zavisne od trgovine sa Kinom, pao je za 3,56 odsto, što je takođe najgori rezultat od aprila. I ovaj indeks je pre Trampove objave dotakao rekordnu vrednost. Indeks Dau Džons (Dow Jones Industrial Average) pao je za 879 poena, ili 1,9 odsto, dok je mali tržišni indeks Russell 2000 izgubio tri odsto.
Zašto tako oštar pad?
Iako su trgovinski pregovori Trampove administracije sa Kinom napredovali sporije nego sa drugim zemljama, konsenzus na berzi bio je da će dogovor na kraju biti postignut i da se odnosi popravljaju. Očekivao se i sastanak Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) krajem meseca.
Tržište se takođe naviklo na postojeću stopu carina od oko 40 odsto na kineske proizvode, uz obrazloženje da je američka ekonomija dovoljno jaka da to podnese. Takođe, izuzeća za proizvode poput "Eplovih" (Apple) iPhone telefona ublažavala su ekonomski uticaj.
Investitori strahuju da bi ispunjenje Trampove najnovije pretnje moglo biti preveliki teret za američku ekonomiju, koja i dalje u velikoj meri zavisi od uvoznih delova za sklapanje automobila, solarnih panela i sličnih proizvoda. Veći rizik leži u mogućoj kineskoj retalijaciji na američku robu, što bi moglo da dovede do potpunog trgovinskog rata.
Šta je izazvalo Trampa?
Prethodne noći, Kina je dodatno zategla kontrolu nad tržištem retkih zemnih metala, gde kontroliše oko 70 odsto globalne ponude. Peking je objavio da spoljni entiteti moraju dobiti licence za izvoz gotovo svih proizvoda koji koriste te metale. Kompanijama koje koriste metale u vojne svrhe, licence će biti uskraćene, a korišćenje će Kina razmatrati slučaj po slučaj.
Retki zemni metali ključni su za proizvodnju poluprovodnika, električnih vozila i materijala za napredne rakete. Tramp već neko vreme pokušava da ojača američke zalihe ovih metala, podržavajući kompanije koje se bave rudarstvom u SAD i Kanadi.
Koja firma je najviše pala?
Kompanije za proizvodnju čipova, poput "Nvidije" (Nvidia) i AMD-a, predvodile su pad tržišta. "Nvidija", koja i dalje pokušava da dobije dozvolu za prodaju manje naprednog AI čipa Kini, izgubila je pet odsto. AMD je potonuo skoro 8 odsto. "Epl" je pao za tri odsto, a "Tesla" za 5 odsto.
Međutim, nije pao samo deonički kapital kompanija direktno povezanih sa kineskom trgovinom. Prodaja je bila široko rasprostranjena, sa 424 članice indeksa S&P 500 koje su zatvorile dan "u crvenom".
Veliki investitori bili su prinuđeni da smanje rizike na svim frontovima. Kako su gubili na tehnološkim pozicijama, morali su prodavati i druge deonice da bi podigli gotovinu. Finansijske institucije, poput Bank of America i Wells Fargo, pale su za više od 2 odsto. Samo su se retke deonice, poput "Volmarta" (Walmart) i kompanija koje proizvode duvan/nikotin, zadržale "u zelenom" zbog svoje defanzivne prirode.
Koliko će trajati rasprodaja?
Ponedeljak bi mogao biti još jedan težak dan za tržišta, s obzirom na to da je Tramp, nakon zatvaranja berze, nastavio sa pretnjama, najavljujući da će uvesti carine od 100 odsto na Kinu - preko i iznad bilo koje carine koju trenutno plaćaju.
Tramp je dodao da će SAD uvesti i kontrolu izvoza na - sav kritičan softver -, što bi moglo ozbiljno da pogodi lidere u oblasti veštačke inteligencije (AI), kao što je "Nvidija". Nove carine bi stupile na snagu početkom sledećeg meseca, otprilike u vreme samita na kojem je trebalo da se sastane sa Si Đinpingom. Trampova jutarnja objava je nagovestila da se ti razgovori možda neće ni dogoditi.
Ipak, neki trejderi veruju da je možda mudro sačekati i videti da li će Tramp u potpunosti sprovesti pretnje. Većina strogih carina najavljenih u aprilu, koje su uzdrmale globalna tržišta, kasnije su značajno ublažene kroz pregovore i izuzeća, što je dovelo do snažnog oporavka i novih rekorda.
Mnogi investitori veruju da se i sada isplati "prozvati Trampa na blef" i kupiti deonice tokom pada.
- Dobra vest je da ovo može biti samo još jedna taktika pregovaranja koju koristi administracija, a koja bi dugoročno mogla doneti dobre rezultate. Nagla rasprodaja bi trebalo da bude još jedna prilika za kupovinu - rekao je Džej Vuds (Jay Woods), glavni tržišni strateg u Freedom Capital Markets, tokom najjačeg pritiska prodaje na Njujorškoj berzi.
Prodaja u petak vratila je S&P 500 na najniži nivo u poslednjih mesec dana. Ipak, indeks je i dalje u plusu za više od 11 odsto u tekućoj godini, jer se nezaustavljiva AI trgovina opire pretnjama carina, globalnim sukobima i problemima u vladi, piđe CNBC.
Ostavi komentar