Dok je paritet dolara/lire u 2008. bio samo 1,31, a 2016. godine 2,83, u petak ujutro je dostigao 7,31, prelazeći psihološki prag. Prema mišljenju stručnjaka, Turskoj je već ponestalo municije za odbranu lire, osim kupovine zlata za diverzifikaciju portfelja
U četvrtak, dvije godine nakon istorijske krize valute u avgustu 2018., turska lira je postigla novi rekordni nizak nivo u odnosu na američki dolar i euro uprkos višemjesečnim neuspješnim intervencijama državnih banaka i turske Centralne banke (CBRT) da podrže povećanje valute i održe je stabilnom.
Dok je paritet dolara/lire u 2008. bio samo 1,31, a 2016. godine 2,83, on je u petak ujutro dostigao 7,31, prelazeći psihološki prag.
CBRT je saopštila da će koristiti „sve raspoložive instrumente za smanjenje prekomjerne nestabilnosti na tržištima“.
Prema ekspertima, Turskoj je već ponestalo municije za odbranu lire, osim kupovine zlata za diverzifikaciju svog portfelja.
Prošlog meseca CBRT je pretekla Rusiju kao najvećeg svetskog kupca zlata. Godišnja inflacija u Turskoj dostigla je oko 12 procenata prema zvaničnim podacima.
Erinc Jeldan, profesor ekonomije na Univerzitetu Ankara Bilkent, rekao je da finansijski investitori napuštaju tursko tržište nakon što su videli da su rezerve CBRT-a nekoliko sedmica negativne.
“Oni sada veruju da je kralj go”, rekao je on za “Arab News”, dodajući da su oštre fluktuacije valuta već pogodovale nekim provladinim kompanijama za štednju u dolarima i plaćanju dugova.
Za Jeldana, međutim, takav sistem fiksnog kursa je poput broda bez kormila – jednostavno neodrživ.
“Pretvaranje muzeja Hagia Sophia u džamiju uprkos međunarodnom upozorenju i novo usvojena ograničenja zakona o društvenim medijima su političke operacije kojima se skreće pažnja sa ekonomskih izazova u zemlji”, rekao je.
Što se tiče makro osnova, Nikolaj Markov, viši ekonomista u kompaniji Pictet Asset Management, smatra da je Turska veoma ranjiva s obzirom na to da se snažno oslanja na tokove kapitala za finansiranje svog hroničnog deficita tekućeg računa.
“Unutar prostora na tržištima u nastajanju trenutno je Turska zemlja koja je najviše ugrožena nakon Argentine”, rekao je on za Arab News. Prema Markovu, nedavno obnovljena deprecijacija lire odražava rastuću zabrinutost ulagača zbog verovatne krize platnog bilansa, nedostatka odgovarajućih mera ekonomske politike i, u poslednje vreme, nešto većih geopolitičkih rizika.
„Značajan pad deviznih rezervi CBRT usled većih intervencija na valutnom tržištu je očigledno okidač, kao i nedostatak odlučnih akcija monetarne politike. Da bi obuzdala deprecijaciju lire, CBRT bi trebala naglo povisiti stope kako bi sada pokazala svoju odlučnost i vratila poverenje investitora “, rekao je za Arab News.
Pictet Asset Management predlaže da se ključna stopa politike sada treba postaviti na 14 procenata, umesto da ostane nepromenjena na 8,25 procenata. Markov je takođe napomenuo da trenutna deprecijacija lire nije održiva u dužem periodu s obzirom na to da je CBRT već izgubila znatan deo svojih rezervi i da to nije od pomoći u vraćanju poverenja investitora.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
“To zapravo generiše očekivanja od budućih intervencija u vezi sa deviznom valutom, i u tom slučaju je cilj da se rezerve u potpunosti istroše”, rekao je. Za Markova, najbolji lek u kratkom roku bio bi agresivno povećanje stopa, ali samo nakratko, kako bi se zadržao negativan uticaj na domaću potražnju, na što je već uveliko uticao pandemijski šok; preokretanje trenda amortizacije lire; i povrat poverenja investitora a, kao posledica toga, veći priliv stranog kapitala u zemlju.
Najdžel Rendell, viši analitičar Medley Global Advisersa u Londonu, smatra da obrazac turske lire odražava nedostatak kredibiliteta u ekonomskoj politici.
„CBRT pokušava da ispuni brojne ciljeve politike koji se međusobno isključuju: održavanje niskih kamatnih stopa, smanjenje inflacije, podsticanje ekonomskog rasta i održavanje lire generalno stabilnom. Intervencija na deviznom tržištu (FX) kako bi se pokušala podržati valuta i korištenje ‘pozajmljenog’ novca komercijalnih banaka i inostranih izvora nije održivo”, rekao je on za Arab News.
Rendell je primetio da su mnogi investitori počeli da dovode u pitanje mudrost CBRT akcija kada je lira izgubila vrednost u odnosu na oslabljeni dolar i zaključili su da je CBRT potrošila dobar novac zbog lošeg u pokušaju da održi liru na veštačkom nivou.
„Sada je problem što će slabija valuta brzo ući u višu inflaciju uz pretnju da trenutna stopa ode dalje izvan granice od 8,25 odsto. Slučaj povećanja zvaničnih kamatnih stopa ometaju politička ograničenja“, rekao je.
“Predsednik Erdogan veruje u “vudu ekonomiju”, bizarno tvrdeći da veće kamatne stope nekako vode ka višoj inflaciji”, rekao je Rendell.
Prošle godine, šef CBRT otpušten je predsedničkim dekretom preko noći zbog neslaganja sa predsednikom Erdoganom oko održavanja čvrste monetarne politike.
„Dakle, porast stope sada, u vrijeme kada vlada očajnički želi da podrži realnu ekonomiju, naišao bi na politički bes. Bez sumnje, trenutni guverner CBRT Murat Uysal boji se za svoj posao“, rekao je Rendell. Uprkos naglom padu i topljenju lire, turska vlada i dalje se protivi povećanju kamatnih stopa kako bi se sprečila dublja kriza, odbacujući tvrdnje da su devizne rezerve CBRT potrošene.
Međutim, prema zvaničnim podacima, bruto rezerve deviznih banaka smanjile su se sa 81 milijarde na 51 milijardu dolara ove godine nakon poteza za stabilizaciju valute. Novinska agencija Reuters tvrdi da su CBRT i državni zajmodavci prodali oko 110 milijardi dolara od početka prošle godine kako bi ojačali liru.
Rendell smatra da bi, u idealnom slučaju, kamatne stope trebalo povećati za par stotina baznih bodova, ali to izgleda vrlo malo verovatno dok se ne isprobaju, iscrpe i neizbežno uspostave sve druge opcije – poput promjena u obaveznim rezervama i daljnjeg ublažavanja rasta kredita.
Sergej Dergačev, viši menadžer portfelja u Union Investmentu, veruje da su geopolitički izazovi u Turskoj poslednjih dana takođe uticali na slobodan pad i propast turske lire.
„Još uvek postoje otvoreni sukobi s Grčkom i Libijom. Turska pomno prati sukob u Azerbejdžanu i Jermeniji, a situacija u Siriji je takođe napeta. A još uvek postoje razna otvorena politička žarišta između SAD i Turske, poput ruskog raketnog sistema S-400 i državnog suđenja Halkbank”, rekao je za Arab News.
Dergačov misli da bi ono što je potrebno ulagačima bili neki signali iz CBRT za smirivanje tržišta, možda takvi da postepeno nagoveštavaju neki preokret ka ortodoksnoj mešavini monetarne politike.
„Mogućnost borbe protiv ove situacije jednokratnim ogromnim porastom stope postoji, ali postoji i politički otpor za ovaj „krajnji korak stopa“. Ne mislim da će to smiriti situaciju u potpunosti. Ukoliko dođe do povećanja stopa, uslediće kratkotrajno olakšanje za tursku liru i tursku imovinu, ali investitori traže stabilnije korake u vezi sa makroekonomskom i monetarnom politikom za smanjenje nestabilnosti“, rekao je.
Ostavi komentar