Kroz istoriju su ljudi uvek zavisili od nekog vida tehnologije, čak i najprimitivnijeg. Tehnologija je imala velik doprinos na povećanje kvaliteta života, povećanje produktivnosti, kao i disrupciju tržišta rada kroz dodavanje novih poslova što je često eliminisalo određena zanimanja. Kako ranije nisu postaojali alarmi, određeni pojedinci su vršili njihovu ulogu, takođe za funkcionisanje ravne rasvete su bile zadužene takozvane fenjerdžije
Prva industrijska revolucija je započeta sa izumom parne mašine i uvođenjem mehanizacije. Prvi efekat na tadašnji sistem je bilo istiskivanje poljoprivrede kao glavne privredne delatnosti i početak privrednog rasta kakav ljudska civilizacija nikada nije videla.
Druga industrijska revolucija je započeta zahvaljujući velikom tehnološkom napretku na polju energetike. Glavni izum je motor sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i razvoj različitih naprednih vidova komunikacije. Pri početku 20. veka su izmišljeni prvi avion i automobil, zbog čega svet više nikada nije bio isti.
Treću industrijsku revoluciju su obeležile elektronika, telekomunikacije i naravno računari.
Sada se nalazimo u 4. Industrijskoj revoluciji ili kako je mnogi nazivaju Tehnološka revolucija, koja je započeta pronalaskom interneta.
Svaka industrija je bila preteča novim inovacijama, razvoju gradova i poboljšanju životnog standarda usled visokog privrednog rasta i povećanja produktivnosti.
Trenutno se nalazimo u korekciji. Ona je normalna i „zdrava“ za ekonomski sistem u kom živimo.
Kada ne bi bilo trenutnih globalnih problema poput inflacije, desila bi se verovatno kasnije, prvenstveno zbog ljudske psihologije o kojoj ću detaljnije pisati u jednom od narednih tekstova.
Pandemija COVID-19 je primorala one koji su najotporniji na promene da uvedu internet u poslovanje kao i razna softverska rešenja kako bi opstali u takvim surovim tržišnim uslovima.
Mnoge inovativne kompanije su u tom periodu imale trocifren rast, a situacija je poslužila kao neki vid „prozora“ u budućnost koji može nagovestiti kojim smerom se svet kreće.
Berza je uvek znala da nagradi one koji su uvideli koji su novi trendovi. Ko je prepoznao potencijal online prodaje i audio knjiga (Amazon), kao i internet pretraživača (Google) je ostvario neverovatne povrate. Naravno uz kvalitetnu analizu i razumevanje kako biznisa, tako i konkurencije.
Sa druge strane bilo je i onih poput nobelovca Paul Krugman-a koji je smatrao internet za privremeni fenomen.
Zato je moja ideja da ukažem na neke od trenutno najaktuelnijih globalnih tehnoloških trendova.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Blokčejn tehnologija:
Kriptovalute su imale najveći uticaj na popularizaciju ove nove industrije. Kao i sve što je novo, potpuno je neshvaćeno i većina gleda na ovu tehnologiju kao način da uz špekulaciju dođe do brze zarade, što je potpuno pogrešan pristup. Postoji vrlo mali broj uspešnih špekulanata poput Džordža Soroša, dok većina njih završi sa velikim gubitcima. Uvek je mudrije biti investitor, a ne špekulant.
Neke od mogućnosti koje blokčejn tehnologija uvodi su značajno smanjenje troškova, poboljšanje i ubrzanje poslovanja, kao i potpuna transparenstno koja eliminiše bilo koji vid prevare i korupcije.
Mnogi smatraju da se od interneta nije javila tehnologija koja je revolucionarna kao blokčejn.
Već sada se transfer novca može mnogo brže i jeftinije obavljati (i do preko 10x), što konzervativne, spore i zastarele institucije stavlja pod pritisak.
Logističke kompanije sve više implementiraju ovu tehnologiju kako bi elminisali problema sa komunikacijom i transparentnošću zbog kompleksnoti i velikog broja učesnika u okviru ove privredne grane.
Omogućivanje lakšeg i jednostavnijeg finansiranja za mnogo mlada preduzeća kroz tokenizaciju je još jedna od mnogih drugih mogućnosti primene.
Procenjuje se da je tržište u 2021. godini vredelo $5.92 milijardi, a očekuje se prosečan godišnji rast od 2022. do 2030. sa neverovatnih 84.5% prvenstveno zbog sve većeg interesovanja Venture Capital kompanija. Treba uzeti u obzir trenutnu makroekonomsku situaciju koja će verovatno negativno uticati na ove projekcije.
Industrija video igara:
Kako bi se došlo do što većeg razumevanja i boljih investicionih izbora, neophodno je analizirati mlađe generacije. Kao neko ko je odrastao intezivno igrajući video igre, bilo mi je lakše da razumem zašto će to tržište nastaviti da raste.
Mobilni segment postaje sve veći i sada čini oko 40% ukupnog tržišta. Razlog je sve veća penetracija tržišta zbog pristupačnosti, povećanja kvaliteta ponude i nižih cena.
Tržište video igara je iznosilo $195.65 milijardi u 2021. godini i procenjuje se da će do 2030. godine biti $583.69 milijardi.
3D štampači:
Trenutna geopolitička situacija sugeriše da se globalna ekonomija deli na dva dela, istočni i zapadni.
Logičan sled događa je da će se države sve više takmičiti za ekonomsku prevlast. SAD nema jaku poziciju kao pre 30 godina, što je podstaklo predsednika Joseph-a Biden-a da uz program podrške proizvođača poluprovodnika podrži i ovu novu industriju.
Neke kompanije koje se takmiče u okviru ovog segmenta tvrde da njihovi štampači povećavaju produktivnost i do 100x.
Procenjuje se da je tržište 3D štampača vredelo $13.84 milijardi u 2021. godini, a očekivana prosečna stopa rasta od 2022. do 2030. je 20.8% godišnje.
Sajber bezbednost:
Još jedna industrija koja će verovatno ostvariti benefit zbog geopolitičkih sukoba je upravo sajber bezbednost.
Sajber napadi postaju sve učestalija pretnja. Sa sve većom digitalizacijom, prelaskom na cloud kako kompanija tako i pojedinaca potreba za ovim vidom bezbednosti nikada nije bila veća.
Ukupno tržište za ovu industriju u 2021. godini je iznosilo $184.93 milijarde i procenjuje se rast do 2030. po prosečnoj stopi od 12% godišnje.
Obnovljivi izbori energije:
Trenutna situacija je dovela ekonomiju poput Nemačke u gotovo sigurnu recesiju. Glavni razlog je upravo nedostatak neophodnih energenata za funkcionisanje celokupne privrede. Indeks proizvođačkih cena je porastao neverovatnih 45.8% u odnosu na isti period prošle godine i kao glavni „krivac“ ovog rasta su upravo energenti.
Iako već decenijama postoje razni narativi koji smatraju da treba preći na obnovljive izvore energije, sadašnja situacija je ceo taj proces poprilično ubrzala.
Trenutna vrednost ovog tržišta iznosi $768.9 milijardi a projektuje se rast od 2022. do 2030. po prosečnoj stopi od 16.6%.
Postoji na desetine novih trendova poput: clouda, robotike, nanotehnologije, big data-e, biotehnologije, kvantnih kompjutera, veštačke inteligencije, genomike, virtuelne i proširene realnosti. Možemo očekivati da će ih vremenom biti sve više.
Bitno je napomenuti da sve ove projekcije treba uzeti sa rezervom. Kako je većina ovih industrija vrlo mlada, postoji velik rizik od gubitka ako se investira u kompanije u okviru ovih industrija. Takođe, trenutna situacije će na neki način usporiti implementacije nekih od novih industrija, pogotovo onih koje su kapitalno intezivne, a nisu od nužne važnosti za trenutnu situaciju.
Ovaj tekst je isključivo informativnog karaktera. Neophodno je da uradite sopstveno istraživanje pre nego se odlučite na investiciju.
Ostavi komentar