Podatak da je NBS samo u maju zamenila skoro 230 miliona švajcarskih franaka, postavilo je pitanje kod mnogih - otkud Srbima toliko "švajcaraca"
Zvaničnog odgovora nema, ali bi logičan bio da su mnogi radili i zaradili pare u Švajcarskoj i potom se vratili u Srbiju, kao i da svake godine "kaplju" doznake naših sunarodnika koji i dalje žive i rade u ovoj bogatoj zemlji.
S druge strane, činjenica je da deviznu štednju koja u našim bankama dostiže ukupno 12 milijardi evra, pored nekoliko najpopularnijih valuta, čine i neke manje poznate valute. Na spisku su svakako i australijski i kanadski dolar, kineski juan, britanska funta, japanski jen... Većina ovih depozita najčešće dolazi od gastarbajtera koji šalju novac svojim porodicama i rođacima u Srbiji. Naravno, ne treba nikako zaboraviti ljude koji su u inostranstvu zaradili novac i vratili se u Srbiju da od istog žive.
Prema najnovijim podacima NBS građani Srbije u bankama štede tačno 97,8 milijardi dinara i to je 6,5 odsto ukupnih depozita. Devizna štednja istovremeno iznosi 12 milijardi evra, odnosno 93,5 procenata ukupne štednje.
"Dominantno učešće u deviznoj štednji ima štednja u evrima koja iznosi 10,8 milijardi evra. To je 90,1 odsto deviza. Štednja u švajcarskim francima iznosi 638,5 miliona franaka (4,8 odsto devizne štednje), a štednja u američkim dolarima iznosi 593,9 miliona dolara (4,1 odsto devizne, odnosno 3,8 odsto ukupne štednje)", navode iz Narodne banke Srbije.
Štednja u ostalim valutama, koju banke dostavljaju zbirno, preračunato u evre iznosi 118,7 miliona evra. To je, prema podacima centralne banke, samo 1 odsto devizne štednje, odnosno oko 0,9 odsto ukupne štednje.
Među tim valutama su australijski i kanadski dolar, kineski juan, britanska funta, češka i norveška kruna, japanski jen...
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Štednja rasla i u pandemiji
Interesantno je da je tokom pandemije štednja u bankama značajno rasla. Neki kažu da je razlog činjenica da su građani manje trošili, pa da im je ostajalo više za slamaricu. Drugi pak dodaju i da je moratrijum na otplatu kredita omogućio građanima da ostave novac sa stane.
Interesantno je da je tokom pandemije štednja u bankama značajno rasla. Neki kažu da je razlog činjenica da su građani manje trošili, pa da im je ostajalo više za slamaricu. Drugi pak dodaju i da je moratrijum na otplatu kredita omogućio građanima da ostave novac sa stane.
Dodaju da je i u prethodnih godinu dana dinarska štednja zabeležila dinamičniji rast od devizne - povećana je za 15,5 odsto, odnosno 13,2 milijarde dinara, dok je devizna štednja povećana za 9,9 odsto (1,1 milijarda evra).
Usled bržeg rasta dinarske štednje u odnosu na deviznu, učešće dinarskih depozita u ukupnoj štednji povećava se iz godine u godinu, pa tako danas iznosi 6,5 odsto.
Ostavi komentar