Uprkos poskupljenjima materijala građevinari nastavljaju da rade

Građevinari u Srbiji se susreću sa poteškoćama usled poremećaja na tržištu građevinskog materijala, ali izvođenje građevinskih projekata nije stalo i sve funkcioniše kako treba, rekla je za Tanjug sekretar Udruženja građevinske industrije PKS Ivana Vuletić

„Izvođenje projekata u Srbiji u ovoj godini nije stalo, sve funkcioniše kako treba.

Da li se građevinci susreću sa poteškoćama usled poremećaja na tržištu građevinskom materijala - da. Imamo nameru da razgovaramo zajedno sa privredom i predstavnicima Ministarstva građevinarstva kako bi u zajedničkim razgovorima došli do rešenja prihvatljivog i za državu i za izvođače”, izjavila je ona.

Dodala je da cene građevinskog materijala sada skaču zbog ukrajinsko-ruske krize, i podsetila da je prvi skok bio primetan još prošle godine u aprilu preko poskupljenja čelika na svetskim berzama.

Tada su na snazi bile mere države za pomoć privredi u pandemiji, to je unekoliko ublažilo poremećaj zbog skoka cena. Nastavljeno je sa ovom novom krizom u Ukrajini, koja je izazvala dodatne poremećaje, rekla je ona.

„Ne znamo kada će se kriza završiti, niti dokle će ići. Nada svih nas je da će se rat završiti što pre, a samim tim i smiriti svetsko tržište. Cene na svetskom tržištu direktno utiču na cene u Srbiji”, objasnila je ona.

Vuletić je rekla da je učešće građevinarstva u rastu BDP Srbije veliko, i ključno za razvoj zemlje, jer je građevina u direktnoj vezi sa mnogim privrednim granama pa ostvaruje uticaj na ostale delove industrije.

„Trenutno je preko 15.000 firmi u srpskoj građevini, više od 150.000 zaposlenih, a već iz tih podataka jasan je značaj građevine za državu”, rekla je ona.

Dodala je da je mnogo naših građevinaca u inostranstvu, i stranih u Srbiji, te da je to rezultat globalnih tokova koji govore da smo na svetskoj mapi u ovoj industriji, što se tiče izvođenja radova.

„Za investitore Srbija je sama po sebe interesantna kao investiciona destinacija za privredu, a to generiše građevinske radove na objektima za industriju”, rekla je ona.

Dodala je da Rusija više nije glavna destinacija za srpske građevinare, već da je to sada Nemačka.

„U Nemačkoj je sve više naših radnika, jer su kvalitetniji i korektno obavljaju posao.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Rusija je više interesantna projektantima, koji mogu da projektuju i digitalno odavde, a jedini problem koji i u ovom trenutku mogu imati su plaćanja”, rekla je ona.

Sajam građevinarstva koji je otvoren danas je prilika da kompanije pokažu šta rade, i šta planiraju, odnosno da razmene iskustva.

Danijela Antić iz porodične firme „Antić Kosta” iz Stalaća koja se bavi proizvodnjom metalne galanterije za građevinarstvo i posluje od 1959. godine kaže da trenutno izvoze u 15 zemalja.

Tržište su im države bivše Jugoslavije i neke evropske destinacije.

„Trudimo se da u ovim teškim vremenima zadržimo rast koji smo do sada imali i iznosio je godišnje između 20 i 30 posto. Ova godina je malo lošije krenula. Veoma je teško što se tiče metaloprerađivačke industrije pre svega za nabavku repromaterijala. Snalazimo se kao i ostali”, kaže predstavnica firme koja zapošljava 90 ljudi.

Milosava Vujović je iz kruševačke firme „Konstrukcije” koja se bavi proizvodnjom i montažom čeličnih konstrukcija.

„Radimo po celoj Srbiji, kao i neke projekte za Švajcarsku i Crnu Goru. Sada baš radimo na projektu u Surdulici”, kaže predstavnica firme koja zapošljava 70 radnika.

Zapošljavaju ljude različitih godišta, a Vujović ocenjuje da se i u 2022. godini radi uspešno.

„Radi se puno. Projekti su tu. Ažurnost firme mora da se ispoštuje i svaki klijent. Malo su sada cene veće ali mislim da će to da se vrati u neku normalu što se tiče gvožđa i panela koje uvozimo iz Grčke, Bugarske i Rumunije”, rekla je ona.

Dodala je da su planovi da se napreduje i stigne što dalje u poslu.

„Generalno da proširimo proizvodnju malo van Srbije”, kaže ona.

Za naplatu potraživanja kaže da je malo teža, ali da se snađu.

„Kako moramo. Trudimo se da proizvodimo i realizujemo. Bitno da plate radnika ne trpe. Da radnik bude zadovoljan to je najbitnije. Kad su oni zadovoljni mi smo još zadovoljniji”, zaključuje ona.