Akcije „2+1“, velika sniženja i primamljive cene često nas navedu da kupimo ono što nismo planirali, pa račun na kraju bude mnogo veći.
U prodavnicu smo krenuli po jednu stvar, a izašli sa punom kesom – i još ubeđeni da smo uštedeli. Popusti, akcije „2+1“, veća pakovanja i primamljive cene često nas navedu da kupimo ono što nismo planirali, pa račun na kraju bude mnogo veći od očekivanog.
Nova pravila trebalo bi da otežaju jedan od poznatih trikova - da se cena prvo podigne, zatim precrta i proizvod prikaže kao da je na velikom popustu. Ali ni najbolja pravila ne mogu da spreče nas da sami dodamo još jedan proizvod u korpu samo zato što piše „40 odsto popusta“. Na kraju potrošimo više nego što smo planirali, ali iz prodavnice izlazimo zadovoljni jer verujemo da smo uštedeli.
Kada popust prestaje da bude ušteda?
Trgovcu je cilj da proda što više - to mu je posao. Problem nastaje kada kupac više ne zna zbog čega je određeni proizvod završio u njegovoj korpi.
Jelica Antelj, novinarka i urednica „Potrošača“ lista „Politika“, pravi razliku između dobre ponude, marketinškog trika i obmane.
- Dobra ponuda je kada smo jeftinije kupili ono što nam je zaista potrebno. Marketinški trik nastaje kada nas popust, boja etikete, akcija „2+1“, veće pakovanje, bodovi ili besplatna dostava navedu da kupimo više nego što smo planirali. Obmana nastaje kada pogrešna ili netačna informacija utiče na našu odluku da izvadimo novac iz novčanika - navela je Antelj za ANALOGIJA podcast.
Kako ističe, važno je da potrošač ima pravo da donese odluku na osnovu tačnih informacija.
Na rafu 299, a na kasi 399 dinara
Jedna od situacija sa kojima se kupci često susreću jeste razlika između cene istaknute na polici i iznosa koji se pojavi na kasi. Na rafu piše 299 dinara, a na kasi proizvod odjednom košta 399. Objašnjenje je često: „Izvinite, kolege nisu stigle da promene cenu“. Mnogi će zbog razlike od 100 dinara odustati od rasprave, ali Antelj savetuje potrošače da insistiraju na ceni koja je istaknuta.
- Plaćate po ceni koja je na rafu. Čak i kada je razlika jedan dinar, uopšte me ne interesuje. Insistiranje na pravilima dovešće nas u neku normalu - navodi ona.
„Ne može reklamacija, nosili ste ih“
Problem se često javlja i kada kupac pokuša da reklamira proizvod. Ana Manojlović ispričala je iskustvo sa novim čizmama kojima se rajsferšlus pokvario nakon prvog nošenja. Kada ih je vratila u prodavnicu, dobila je odgovor: „Ne može, nošene su“.
Međutim, upravo korišćenje proizvoda može biti neophodno da bi se utvrdilo da li postoji problem sa njegovim kvalitetom. Zato Antelj savetuje kupce da ne odustaju nakon prvog odgovora „ne može“, već da jasno navedu šta zahtevaju prilikom reklamacije. Kao jednu od formulacija navodi: „Zahtevam povraćaj novca“.
Najskuplje prevare ciljaju najstarije
Dok popust na jaknu ili razlika od 100 dinara na kasi mogu delovati kao sitnice, postoje i mnogo ozbiljniji primeri. Antelj govori o slučajevima u kojima se starijim ljudima nude masažeri, prekrivači i drugi proizvodi uz tvrdnje o njihovim navodnim blagotvornim efektima na zdravlje. Kao primer navela je masažer koji je nabavljan za oko 3.700 dinara, a zatim prodavan za čak 92.000 dinara.
Ovakvi slučajevi otvaraju i pitanje kako prodavci dolaze do informacija o tome da starija osoba živi sama i da bi mogla da bude laka meta za ovakvu prodaju.
PREPORUKA
Nije svaki popust ušteda - Uzelac otkriva kako da ne upadnete u zamke trgovaca
analiza
Od 2027. novi namet za potrošače u Srbiji - Plaćaćemo 10 do 15 dinara više, ali novac se vraća
vest
Nije poskupljenje, ni manje pakovanje - ovo je nova najveća prevara u prodavnicama
analiza
Kliknemo na Instagramu, a stigne potpuno drugi proizvod
Ni kupovina preko interneta nije bez zamki. Atraktivna fotografija, niska cena i nekoliko klikova dovoljni su da poručimo haljinu, parfem, patike ili proizvod predstavljen kao „neverovatno koristan“. Problem nastaje kada paket stigne, a sadržaj nema mnogo veze sa onim što smo videli na telefonu.
Zato Antelj savetuje da pre svake onlajn kupovine postavimo jednostavno pitanje: Ko mi ovo zapravo prodaje? Ako iza profila ne stoji registrovani trgovac, mogućnosti zaštite kupca mogu biti znatno manje.
Sitne kupovine koje se na kraju skupe
Koliko svakodnevna kupovina zaista košta često shvatimo tek kada saberemo sve male iznose. Antelj kao primer navodi flašicu vode koja na jednom mestu košta 90 dinara, na benzinskoj pumpi 190, dok litar i po u velikom trgovinskom lancu može koštati višestruko manje.
Mnogi znaju koliko košta kvadrat stana ili dobar polovan automobil, ali ne prate koliko novca svakog dana potroše na sitne i impulsivne kupovine. Zato nije neophodno u prodavnicu ići sa kalkulatorom. Dovoljno je zastati na nekoliko sekundi pre nego što nešto stavimo u korpu i zapitati se: Da li mi je ovo zaista potrebno ili me je natpis ubedio da mi treba? Trgovac će pokušavati da proda više - to mu je posao. Na potrošaču je da zna zašto je nešto stavio u korpu.
Ostavi komentar