Voren Bafet najveći investitor svih vremena odlazi u penziju

„Prorok iz Omahe“ sa 95 godina predaje Berkšir Hatavej, ostavljajući iza sebe carstvo vredno više od hiljadu milijardi dolara i jedinstvenu filozofiju investiranja

Voren Bafet, najveći investitor svih vremena, zaključno sa 31. decembrom odlazi u penziju u 95. godini, pošto je gotovo ceo život posvetio poslovnom svetu. Sa 95 godina prepustio je vođstvo Berkšir Hataveja. Iza sebe ostavlja mnoštvo sledbenika, bogatstvo vredno više milijardi dolara i vrlo ličnu viziju finansijskih tržišta.

Kada je imao šest godina, na porodičnom odmoru u Ajovi, kupio je paket od šest Coca-Cola za 25 centi, otišao da ih prodaje turistima za pet centi po komadu i na kraju zaradio 30 centi. Pre toga, sa pet godina, prodavao je žvakaće gume od vrata do vrata, koje je testirao u dedinoj prodavnici, ali je otkrio da su bezalkoholna pića isplativija.

Odrastajući tokom Velike depresije, gutao je informacije sa berze kao stripove, a sa 11 godina kupio je svoju prvu akciju. Danas je stekao bogatstvo od oko 150 milijardi dolara, a Berkšir Hatavej, njegov konglomerat, vredi više od trilion dolara. Među tom imovinom je, naravno, i značajan udeo u Coca-Coli.

- Investiciono carstvo Vorena Bafeta raslo je i koegzistiralo pod vladama svih vrsta i era, od Ajzenhauera do Trampa, od Kenedija do Obame. Kroz uspone i padove. Opsednut analizom, filantrop, harizmatičan i sarkastičan, sa urođenom sposobnošću komunikacije, Buffett je ušao u panteon velikih gurua američke ekonomije - piše španski El Pais.

Godišnji sastanci akcionara u njegovom rodnom gradu Omahi, sedištu kompanije, svojevrsni su Vudstok za kapitalizam.

- Održavani prvog vikenda u maju, privlačili su poznate ličnosti poput Bila Gejtsa, Bila Marija, Arnolda Svarcenegera i Hilari Klinton, koja se pojavila i prošle godine. Do 2023. godine, Bufet se pojavljivao zajedno sa svojom desnom rukom, Čarlijem Mangerom, koji je preminuo u novembru te godine u 99. godini. Na tim maratonskim sesijama, dvojica starih rokera berze filozofirala su o ekonomiji i samom životu. Kada je na poslednjem godišnjem sastanku u maju najavio povlačenje kako bi kasnije ove godine predao uzde potpredsedniku Gregu Abelu, Bafet je dobio ovacije publike. Šest decenija je zasluživao njihovo poverenje, gradio titana, nudio im savete i govorio teške istine. Ali pre svega, zaradio im je mnogo novca. Neko ko je 1965. godine uložio 100 dolara u Berkšir Hatavej danas ima skoro tri miliona dolara - navodi se u analizi.

Berkšir Hatavej je prvobitno bila tekstilna kompanija koja je zbog globalizacije zapala u ozbiljnu krizu.

- Bafet ju je kupio 1962. godine i izgradio visoko diverzifikovan konglomerat sa udelima u železničkom sektoru, privatnom vazduhoplovstvu, nekretninama, energetici, obući, odeći, igračkama i konditorskim proizvodima. Među najpoznatijim brendovima su Duracell, Fruit of the Loom i osiguravajuća kompanija Geico. Tome treba dodati i investicije u kompanije poput Coca-Cole, Applea, American Expressa, Mete i Chevrona. Buffettova roba dostupna je na svim vrstama platformi. Njegova godišnja pisma investitorima su referentna tačka, a citiran je bez prestanka na univerzitetima i u knjigama - piše list.



Ono što se mnogi pitaju jeste: kako čovek koji nije izmislio fordizam, električni automobil ili gigantsku onlajn prodavnicu poput Amazona, već se suštinski bavio zarađivanjem novca od novca, postaje mit?

- Veličina njegove figure, njegov uticaj na popularnu kulturu i način na koji gledamo na poslovni svet mogu se razumeti kroz njegovu javnu personu i disciplinovan pristup tržištu. Tri kontradikcije okružuju fenomen Bafeta: smatra se simbolom američke ekonomske moći, ali je unutar nje bio buntovnik; žestoki je kritičar mana kapitalizma, ali ga je oblikovao kao niko drugi; njegov nadimak je Prorok iz Omahe, ali on poriče proroke - navodi El Pais.

Bafet je jedan od retkih američkih superbogataša koji se zalagao za pravednije i više poreze za svoje vršnjake i pokušavao da mobiliše druge, zajedno sa Gejtsovima. Tokom predsedništva Baraka Obame, predložio je ono što je postalo poznato kao „Bafetovo pravilo“ - da nijedno domaćinstvo koje zarađuje više od milion dolara ne bi smelo da plaća niži poreski procenat od srednje klase. U Omahi vodi relativno skroman život: i dalje živi u istoj kući kupljenoj pedesetih godina i donedavno je vozio svoj Cadillac do posla ili po narudžbinu iz McDonald’sa. Njegov najveći luksuz bio je privatni avion koji je nazvao „Neodbranjivi“, a kasnije preimenovao u „Nezamenjivi“.

PREPORUKA

Voren Bafet beži sa berze i gomila keš: da li nam šalje upozorenje na veliki krah?

analiza

Voren Bafet ima ključan savet za roditelje

vodic

Voren Bafet kupio akcije Coca-cole po mizernoj ceni - sada zarađuje milione

poslovne-vesti

Godine 2006. odlučio je da postepeno donira većinu svog bogatstva fondacijama i oduvek je kritikovao ekscese Wall Streeta, koji je nazivao „kazinom“, upozoravajući na hedge fondove i investicione bankare.

- To je kao kada vam berberin kaže da vam treba šišanje. Oni ne zarađuju novac osim ako ljudi nešto ne rade. A najviše zarađuju kada se ljudi kockaju, a ne kada investiraju - govorio je Bafet.

Ipak, ova ideja „savesnog kapitalizma“ ne protivreči strasti za novcem koja ga je vodila od detinjstva. Sin berzanskog posrednika i republikanskog kongresmena, formirao se tokom Velike depresije. Na Univerzitetu Kolumbija predavao mu je legendarni Benjamin Graham, otac vrednosnog investiranja, za kojeg je kasnije i radio. Buffett nije bez mana. Tokom Velike recesije investirao je u Goldman Sachs, simbol svega što je kritikovao, iako je time pomogao stabilizaciji sistema. Njegov konglomerat je takođe strukturiran da plaća minimalne poreze, a pravio je i greške - od kupovine same Berkšir Hatavej do afere Salomon Brothers i zakašnjelog ulaska u tehnološki sektor.

Dugoročno je ostao veran Coca-Coli (od 1988) i American Expressu (od 1991). Prvi ozbiljan tehnološki iskorak bio je Apple, tek 2016. godine.

- Pomalo mi je neprijatno da priznam, ali Tim Cook je Berkširu zaradio više novca nego ja - rekao je Bafet. U poslednjim rezultatima pod njegovim vođstvom, operativna dobit u trećem kvartalu 2025. iznosila je 13,5 milijardi dolara, uz rekordnu likvidnost od 381,7 milijardi, što istovremeno odražava manjak investicionih prilika koje ispunjavaju njegove kriterijume. Bafet, demokrata, podržao je Hillary Clinton 2016. godine i otvoreno kritikovao trgovinsku politiku Donalda Trampa.

- Sjedinjene Države treba da trguju sa svetom. Mi da radimo ono u čemu smo najbolji, a drugi ono u čemu su oni najbolji - rekao je. Na kraju, sam Buffett je možda najbolje objasnio svoj životni put: - Moje bogatstvo je rezultat života u Americi, srećnih gena i složene kamate. Moja deca i ja osvojili smo ono što zovem ‘lutrija jajnika’. Sudbina je izuzetno hirovita u raspodeli sreće.