Zašto je prtljag često skuplji od avionske karte?

Istraživanje britanske organizacije Which? pokazuje da putnici kod niskotarifnih avio-kompanija gotovo nikada ne plaćaju najniže oglašene cene za ručni prtljag

Oglašene niske cene kabinskog prtljaga kod niskotarifnih avio-kompanija često su više marketinška poruka nego realna ponuda, pokazuje opsežno istraživanje britanske potrošačke organizacijeWhich?. Analiza je obuhvatila gotovo 1.500 konkretnih provera cena kod kompanija Izi Džet, Rajaner iViz Er, a rezultati ukazuju da se najniže reklamirane cene u praksi pojavljuju izuzetno retko ili uopšte nisu dostupne putnicima.

Which? je proveravao cene kabinskog prtljaga na po osam popularnih linija za svaku avio-kompaniju, ka turističkim destinacijama, i to u različitim periodima godine, uključujući vršne i vansezonske datume. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi da li putnici zaista mogu da ostvarecene koje avio-kompanije ističu u promotivnim materijalima i početnim fazama rezervacije.

Najniže cene nedostupne

Iako Izi Džet oglašava cenu kabinskog prtljaga već od 5,99 funti, istraživanje nije pronašlo nijedan slučaj u kojem je ta cena bila dostupna. Od ukupno520 analiziranih rezervacija kod ove avio-kompanije, najniža zabeležena cena iznosila je 23,49 funti, dok je prosečna bila oko 30 funti, što je približno pet puta više od najniže oglašene cene.

Which? je zatražio od Izi Džet-a da dostavi primer leta na kojem je kabinski prtljag moguće doplatiti po reklamiranoj ceni od 5,99 funti, alikompanija to nije učinila. Zbog toga je slučaj prosleđen britanskoj Upravi za standarde oglašavanja (Advertising Standards Authority - ASA), koja je potvrdila da je pokrenula istragu.

Sličan obrazac uočen je ikod Rajanera. Najniža oglašena cena od 12 funti pronađena je svega dva puta na 634 proverena leta, što predstavlja oko 0,3 odsto slučajeva. Prosečna cena kabinskog prtljaga kod ovog prevoznika iznosila je 20,50 funti. Kod Viz Er-a, najniža cena od 10 evra pojavila se samo dva puta na 338 analiziranih letova,odnosnou 0,6 odsto slučajeva. Prosečna cena kabinskog prtljagaiznosila je 28,93 funte.Iako je Viz Er-a u cenovniku imao naveden maksimalni iznos od 163 evra po smeru za kabinski prtljag, istraživanje Which? nije zabeležilo nijedan slučaj u kojem je takva cena zaista bila ponuđena putnicima, a kompanija je u međuvremenu snizila gornju granicu tog raspona na 130 evra.

Za veliki broj putnika,kabinski prtljag nije luksuz već osnovna potreba, posebno na kraćim putovanjima, vikend-letovima ili poslovnim putovanjima. Ipak,trošak tog prtljaga često nije vidljiv u početnoj ceni karte,što otežava realno poređenje ukupne cene putovanja između različitih avio-kompanija. Putnici stvarni trošak često saznaju tek u kasnijim fazama rezervacije, a u pojedinim slučajevimacena kabinskog prtljaga može biti viša od same avionske karte. Which? ukazuje da ovakvapraksa stvara netransparentno okruženje u kojem putnici ne mogu jasno da procene koliko će ih let zaista koštati dok ne prođu gotovo ceo proces kupovine.  

Posledice u praksi: sve manje predatog prtljaga

Ovako postavljena politika cena ima i vrlo konkretne posledice u svakodnevnoj praksi avio-saobraćaja. Na letovima niskotarifnih avio-kompanija sve veći broj putnika putuje isključivo sa ručnim prtljagom, izbegavajući doplate za predati kofer koje često dostižu ili premašuju cenu same avionske karte. Iako avio-kompanije ne objavljuju javne podatke o popunjenosti prtljaznika po letu, dostupni finansijski izveštaji i operativni pokazatelji ukazuju na jasan i dugoročan trend.



Ryanair u svojim godišnjim izveštajima navodi da uslugu predatog prtljaga u proseku kupuje oko 30 do 35 odsto putnika, što znači da većina putnika leti bez kofera koji se predaje u prtljaznik. Slične procene pojavljuju se i u prezentacijama drugih niskotarifnih avio-kompanija, koje ukazuju na visok udeo putnika koji putuju isključivo sa ručnim prtljagom, naročito na kraćim i srednjim linijama.

Iskustva zemaljskih službi na evropskim aerodromima dodatno potvrđuju ovaj obrazac, uz znatno manji prosečan broj predatih kofera po putniku na niskotarifnim letovima u poređenju sa tradicionalnim avio-kompanijama. Takav trend vidljiv je ina tržištima poput Beograda, gde se na linijama niskotarifnih prevoznika ka evropskim destinacijamabeleži visok udeo putnika koji putuju isključivo sa ručnim prtljagom. To se odražava na kraće vreme obrade aviona na zemlji i manju opterećenost prtljaznika u odnosu na letove klasičnih avio-kompanija.U praksi to znači da seznačajan deo putničkog prtljaga premešta iz prtljaznika u kabinu, čime se dodatno povećava potražnja za kabinskim koferima i uslugama poput prioriteta pri ukrcavanju. Upravo u tom kontekstu treba posmatrati i nalaze istraživanja Which?, koji pokazuju da su oglašene najniže cene kabinskog prtljaga u praksi gotovo nedostupne, dok većina putnika plaća znatno više iznose.

Reakcije avio-kompanija

Sve tri avio-kompanije odbacile su nalaze istraživanja. Izi Džet tvrdi da su opcije i cene prtljaga transparentne i da putnicima omogućavaju da plate samo ono što im je potrebno. Viz er navodi da uzorak koji je koristio Which? nije reprezentativan za njihovu celokupnu mrežu i ocenjuje rezultate kao potencijalno obmanjujuće. Rajaner je reagovao znatno oštrije, navodeći da je istraživanje statistički beznačajno i da je njihova politika kabinskog prtljaga opciona i jasno predstavljena putnicima.

PREPORUKA

Ukida se jedno pravilo o ručnom prtljagu u avionu

vest

Ručni prtljag u avionu se više neće naplaćivati?

analiza

Haos oko ručnog prtljaga, niko više ne zna šta je dozvoljeno

vodic

Evropski regulatorni kontekst

Tema naplate kabinskog prtljaga već je izazvala reakcije i na evropskom nivou. Španske vlasti su prošle godine izrekle visoke kazneprema više niskotarifnih avio-kompanija zbog prakse naplate prtljaga, dok je Odbor za saobraćaj Evropskog parlamenta tokom leta 2025. podržao predlog da svi putnici, bez obzira na poslovni model avio-kompanije, imaju pravo na besplatan standardni kabinski prtljag minimalnih dimenzija. Ukoliko bi takva odluka bila ratifikovana, važila bi za sve letove unutar Evropske unije, kao i za letove ka i iz država članica. To bi značajno promenilo postojeći poslovni model niskotarifnih avio-kompanija, koje veliki deo prihoda ostvaruju upravo kroz dodatne usluge poput prtljaga.

Iako bi deo putnika pozdravio besplatan kabinski prtljag, gotovo je izvesno da bi avio-kompanije u tom slučaju morale da povećaju osnovne cene karata kako bi nadoknadile izgubljene prihode. Time se ponovo otvara pitanje ravnoteže između privlačno niskih cena i jasne, unapred poznate ukupne cene putovanja, dileme koja se sve češće nalazi u središtu rasprava o budućnosti niskotarifnog avio-saobraćaja u Evropi, prenosi Aero.rs.