Dušan Uzelac o balkanskom odnosu prema novcu, finansijskim zabludama, vaspitanju dece i zašto štednja dolazi tek posle kontrole
Na Balkanu novac nikada nije bio samo sredstvo plaćanja. On je istovremeno i potreba i tabu, nešto što se želi, ali se o čemu se nerado govori. Dok na Zapadu svaki cent ima svoje mesto, kod nas se kusur ostavlja na kasi, a novčići ostaju na trotoaru. Ta razlika nije pitanje pismenosti, već odnosa prema vrednosti, radu i sigurnosti. U tom sudaru mentaliteta nastaje niz zabluda koje oblikuju način na koji zarađujemo, trošimo, štedimo i učimo svoju decu šta novac zapravo jeste.
Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica i autor projekta "Investiram na kvadrat" smatra da su naši ljudi dovoljno finansijski pismeni.
Kusur na kasi i sramota zapadne štednje
- Često se čudimo kako na Zapadu dele račun u kafani, pa nas bude sramota njihove sramote. To je odnos prema novcu koji se sudara sa kapitalističkim pristupom. I dok banke računaju svoju zaradu u četiri decimale, nama je 100 dinara zanemarljivo. Ceo Balkan je ovako optimizovan - neko manje, neko više. Neki su prihvatili kapitalističku indoktrinaciju i globalnu ekonomiju koja se zasniva na prekomernoj prodaji, ali jedno je sigurno ne možete voziti tri automobila i pisati sa dve olovke - kaže Uzelac za Sputnjik.
Prema njegovim rečima danas su svi televizori brži, bolji, tačniji; telefoni su neupotrebljivi posle dve godine, a kada se toster pokvari, više ga ne možete popraviti i to se radi namerno. Proizvođači sijalica su svojevremeno napravili onu koja može da svetli večno, a kada su shvatili da na tome neće moći da zarađuju, napravili su i ove druge. Isti princip se primenjuje na današnje uređaje.
Finansijska pismenost i balkanski haos
- Kućni budžet je osnova upravljanja. Ako nemate bar okvirne brojke svojih troškova, nećete moći njime da upravljate. To može da bude parče papira, da napravite sastanak sa samim sobom i predvidite narednih godinu dana. Važno je pritom prepoznati finansijske cikluse. Prvi je mesečni, odnosno plata i mesečni računi. Mđutim, najveći problem prave godišnji finansijski ciklusi: odlazak na letovanje, slava, rođendani, registracija automobila - jednokratni udari na budžet. Zato ako trošite sve što zarađujete, bićete u problemu u decembru. Ako ste finansije podesili tako da trošite manje nego što zarađujete, to je najbolja postavka. Suština upravljanja finansijama je upravljanje emocijama. Moja teza je da, ako uspostavite kontrolu nad sobom, upravljaćete i novcem.
On dalje naglašava da je potrebno prepoznati sebe i posložiti prioritete. Na dnu liste uvek postoji nešto što može da se skine. Prvi korak trebalo bi da bude definisanje prihoda i rashoda, jer nemoguće je trošiti više nego što imate.
- Najveći strah je stati na finansijsku vagu i shvatiti da živite život koji ne možete sebi da priuštite. Upravljanje finansijama donosi komfor života. Kada to naučite, finansije neće upravljati vama, već vi njima. Tada vas visok datum u mesecu neće opterećivati. Finansije su veština sa jasno definisanim koracima. Prvi je da morate da zarađujete - to je kao okretanje pedala u vožnji bicikla. Zatim uspostavljate kontrolu, odnosno pratite na šta trošite novac - održavanje ravnoteže da ne padnete sa bicikla. Sledeći korak je upravljanje budućim tokom: određujete gde ćete ulagati, na koju „gomilu“ ide novac za letovanje i slično. Tek posle ovih faza dolazi štednja. To je kao da želite da podignete bicikl na prednji točak, a da pre toga niste naučili da ga vozite i tu se najčešće greši. Kreće se iz ugla da „nešto mora“, a to nije tačno, kao ni to da je štednja obavezna. Ako nemate od čega da štedite, niste savladali zarađivanje.
Rupe u budžetu
Uzelac objašnjava da je kod nas i dalje najveća greška čekanje da vas druga strana vrednuje, a to nije dobro za tržište.
- Mlađe generacije to mnogo bolje rade. Verovatno smo ih mi kao roditelji dodatno ohrabrili. Većina ljudi ne zarađuje dovoljno i to je osnovni problem. Nije u pitanju samo plata, već kontinuirano vrednovanje sopstvenih sposobnosti i njihovo monetizovanje na tržištu. Na žalost, trgovinu ne doživljavamo kao častan posao. „Cena u inbox“, „cena po dogovoru“ sve nam se stidljivo predstavlja. Sve to dolazi iz društvene postavke u kojoj se novac istovremeno i želi i prezire. Kada neko pored nas prođe sa skupim automobilom, mi ne želimo da i mi imamo takav, već da on ima skromniji, kao i mi.
Urednik portala Kamatica je mišljenja da ne postoje nepredvidive stavke u budžetu, već samo one koje nismo želeli da predvidimo, a rupe u budžetu najčešće prave sitni troškovi koji pojedinačno ne deluju opasno, ali stvaraju naviku nemara. To su izdaci za koje znamo da mogu biti manji, ali ih ne smanjujemo. On kao primer navodi, većinu usluga koje je moguće preispitati posle nekoliko meseci - pregovarati nižu cenu rate, menjati provajdere ili refinansirati kredite.
Hiljadu dinara danas, 60.000 sutra
- Hiljadu dinara mesečno, na pet godina, postaje 60.000 dinara, ali mnogi ne žele da se time bave. A upravo tu svako od nas ima prostor da pogleda račune, promeni banku ili operatera i smanji troškove. Većina ljudi želi više novca, ali retko razmišlja o uštedi već je fokus gotovo uvek samo na većoj zaradi. Finansijska disciplina je ključna. Kao i kod vežbanja, bez motivacije nema rezultata, a sa njom se rešenja nalaze i bez idealnih uslova. Onaj ko se izvešti u finansijama može značajno da unapredi kvalitet svog života.
Izbor gde potrošiti novac je neograničen, ali kontrola mora biti lična. U porodici mora da postoji razgovor o tome šta može da se priušti, a šta ne. Decu treba uključiti i učiti ih upravljanju ograničenim resursima. Današnja deca žive u izobilju i teško donose odluke, zato ih treba od malih nogu učiti da biraju - da za isti novac mogu da dobiju jednu ili tri stvari. Kroz takve izbore uče da odluke imaju posledice.
PREPORUKA
Kako uz manji ulog da investirate u nekretnine? Dušan Uzelac otkriva put do profita bez velikog kapitala
vest
Kako do stana ispod tržišne cene?
analiza
Investirajte u proizvodnju stana i obezbedite nekretninu po znatno nižoj ceni
savet
Deca u izobilju: učimo izborom
- Deca koja su umetnički nastrojena treba razumeti i tako ih odgajati, ali ih svakako treba pripremiti za spoljni svet. Pogrešno je terati ih na nešto što im ne prija. Važno je da aktivnosti u koje ulaze budu njihov izbor i da znaju šta će zauzvrat dobiti, kako se u njima kasnije ne bi razvio otpor prema radu i poslu. Da li su trgovački raspoloženi, da li bi prodavali limunadu ili stajali na semaforima i brisali stakla, a to su upravo sjajni primeri kako se zarađuje novac. To su konkretni modeli razmene rada za vrednost i treba ih posmatrati kao iskustvo, a ne kao prisilu.
Keš - alat za kontrolu troškova
Uzelac naglašava da su digitalne transakcije samo jedan oblik razmene, ali za mnoge predstavljaju zamku. Ako ne možete jasno da zamislite taj resurs, teško ćete njime upravljati. Zato je za one koji imaju problem sa kontrolom troškova keš često najbolji alat - opipljiv je i jasan.
- Banke prikazuju „raspoloživ iznos“ koji često nije realno stanje. Deca to neretko bolje razumeju, jer novac doživljavaju kao saldo, slično tokenima u igricama. Zato igrice same po sebi nisu problem; dete mora da proba da bi razumelo vrednost. Treba im dati izbor - igračka ili tokeni - ali uz jasno ograničen iznos. Razgovor o tome da li nešto vredi i da li se sav novac troši mora da počne rano, na detetu primeren način.
Ušteđevina, po Uzelcu, se pojavljuje tek kada postoji upravljanje finansijama. Ona ima smisao tek kada postane pitanje šta sa tim novcem dalje. Tada se prirodno ulazi u investiranje, koje predstavlja korak dalje i novac počinje da donosi prihod kroz kamatu, dividendu ili drugi prinos. Nije važno koliki je početni iznos; važan je proces i vreme.
- U investiranje se ne ulazi bez poverenja i razumevanja. Ako ne znate kako vaš novac stvara novac, to nije investiranje već kockanje. Zlato je pasivan oblik ulaganja i opklada na rast vrednosti, često zasnovana na istorijskim primerima. Kripto je nastao iz nepoverenja prema klasičnim valutama. I jedno i drugo nose rizik. Vrednost zlata u velikoj meri danas zavisi od bankarskog sistema, a istorijski primeri pokazuju da ni ono nije apsolutno sigurno. Naši prostori su prošli kroz brojne finansijske krize i zato je odnos prema novcu obeležen strahom i povlačenjem. Novac je skrajnut, a investiranje zapostavljeno. Kada se ljudima uskrati znanje o upravljanju sopstvenim resursima, oni postaju zavisni. Posledica toga su milijarde evra van sistema, u slamaricama. 
Kako radi „Investiram na kvadrat“
Model zajedničkog investiranja podrazumeva da svako stavi na sto onoliko koliko može i da se novac udruži. Upravo to je model „Investiram na kvadrat“, koji predstavlja zajedničku stanogradnju, gde u pozadini postoje finansijski partneri, a prikupljeni novac se ulaže u proizvodnju nekretnina. Nakon prodaje, profit se deli pola-pola. Svako dobija polovinu profita koju je njegov novac proizveo.
- Industrija nekretnina je stabilna i laka za razumevanje. Kod nas su nekretnine simbol sigurnosti i stabilnosti. Na berzi vrednost može preko noći da padne ili da nestane, dok su nekretnine u tom smislu znatno otpornije. One su nezamenljive kao investicioni alat. Postoje ljudi koji žele da investiraju. Zato smo napravili matematički model koji svako može da koristi. Sada smo tržištu ponudili kondominijum sa građevinskom dozvolom i kompletnom dokumentacijom, uz mogućnost kupovine ili ulaganja po nižoj ceni od tržišne. Računica je jasna: za 125.000 evra dobija se stan koji vredi 150.000. Alternativno, ulaganje od 100.000 evra može doneti povrat od 125.000, što je profit od 25.000 evra.
Investiranje se uči iskustvom
Investiranje se ne, navodi autor projekta, ne uči iz knjiga, već kroz lično iskustvo.
- Suština je jednostavna: dajem novac i znam koliko dobijam nazad. Potrebno je razumeti razliku između investicije, koja je partnerski, i kupovine, koja je suprotstavljen odnos. Kod kupoprodaje postoji garancija kvaliteta, dok kod investicije postoji zajednički interes i rizik. Rizik je lična emocija i lični stav, a ključno je poverenje. Ako nemate poverenja u drugu stranu, nemojte ulaziti u investiciju. Nema ulaganja koje vredi nemirnog sna. Ne postoji niko ko može da garantuje cenu nekretnina za dve godine, ali postoje pokazatelji. Kada razumete proces, verujete u njegovu efikasnost i usaglasite očekivanja, investicija postaje pun pogodak.
Ostavi komentar