Kriza izazvana kovidom 19 dovela je do nestašice i poskupljenja građevinskog materijala, a time i skoka cena novoizgrađenih nekretnina
Prema rečima direktora za Jugoistočnu Evropu kompanije PlanRadar Bojana Petkovića, većina ove robe dolazi iz Kine i sa Dalekog istoka. Glavni razlog tome je jeftiniji transport. Međutim, sa zatvaranjem trgovinskih kanala zbog pandemije, svet se suočio sa nedostatkom materijala.
Kako bi Srbija mogla da se izbori s tim?
"Bili smo svedoci da je građevinski materijal lane zapinjao na granicama. Prevoz je poskupeo, a zemlje Zapada su u strahu počele da stvaraju zalihe. Države na prostoru bivše Jugoslavije, ipak, nisu u mogućnosti da kupuju toliko velike količine. To je u Srbiji još evidentnije nego u Sloveniji, koja zbog članstva u EU, boljeg pristupa i logistike, ima i povoljniju poziciju", kaže Petković.
Naša zemlja bi stoga, tvrdi, mogla da bude spona između Istoka i Zapada, ali na nama je da odlučimo da li ćemo i kako iskoristiti ulogu "tampon zone".
"Tu postoje tri stvari na koje bi trebalo obratiti pažnju. Prvo je činjenica uprkos pandemiji, država dosta investira u infrastrukturu, naročito u 'zelene' projekte. Drugo, Srbija je orijentisana na uvoz materijala – čelik primarno dolazi sa stranih tržišta. Stoga bi trebalo da se država okrene lokalnim proizvođačima, dok to ne uradi nije realno očekivati smanjenje cena", kaže naš sagovornik.
Treća stvar bi bila – digitalizacija.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
"To je nešto što već primenjuju strane, zapadne firme. One pomoću digitalnih platformi optimizuju dostavu na gradilištima – provajderi sami vide kada njihovim klijentima treba neka roba i tada im je nude, skraćuje se vreme dolaska robe i eventualna kašnjenja, transport je bolje organizovan", pojašnjava.
Ipak, države jugoistočne Evrope odlikuje to da su zapele na prvom koraku digitalne transformacije. Kvalitet gradnje, kako kaže, mogao bi znatno da se unapredi korišćenjem odgovarajućih softvera koji poboljšavaju kontrolu.
"Tako, kad neko uoči kakav nedostatak – on se ili automatski reši ili trajno evidentira ili se traži pomoć. Stvari su tako znatno efikasnije nego kada se koriste brojni, danas popularni, vidovi pisane komunikacije poput mejla, Vajbera, Votsapa i slično", ističe Petković.
Navodi i neke zanimljive podatke do kojih je došla studija koju su objavili ove godine, kada su ispitali mišljenja izvođača, investitora i projektanata.
"32,5% onih koji su se odlučili na promene, to su uradili upravo da bi poboljšali komunikaciju. 95% ispitanika kažu da su spremni za korišćenje novih alata komunikacije, ali istovremeno 60% njih su poručili da su zadovoljni postojećim stanjem. Kako onda to objasniti? Kao ključni razlozi za ovakvo mimoilaženje izdvajaju se finansijska situacija koja mnogima ne dozvoljava da unaprede svoj način rada, ali i neprilagođenost softvera konkretnim procesima u firmi", pojašnjava.
Kao jedno od rešenja navodi "subscription" modele koji su odnedavno popularni, a koji omogućavaju klijentima da ih koriste samo onda kada su im zaista potrebni, čime se smanjuju troškovi.
"Uz to, treba raditi i na tome da softveri budu dovoljno fleksibilni da se mogu prilagoditi potrebama kompanija, budući da je jasno da je nemoguće praviti platformu za svaku firmu posebno", ističe naš sagovornik.
Primećuje još jedan nedostatak na nažem tržištu.
"Kod nas nije još zaživela praksa analiziranja propuštenih prilika – za svaki probijeni rok ili bilo kakvo drugo odstupanje od prvobitnog plana. Nažalost, to se nedovoljno kvantifikuje, a prilično bi doprinelo jasnijoj slici poslovanja", zaključuje on.
Ostavi komentar