Da li banke smeju da primoraju starije na bankomate? Slučaj 72-godišnjeg klijenta Raiffeisen banke otvara pitanje zaštite starijih i zdravstveno ugroženih građana u digitalizovanom bankarstvu
Jedan čitalac portala obratio nam se sa ozbiljnim problemom koji može pogoditi veliki broj starijih građana i osoba sa zdravstvenim poteškoćama. Kako navodi Dragan Kukić, penzioner iz Vršca, Raiffeisen banka u ovom gradu mu je 28. novembra 2025. godine usmeno ukinula pravo da podiže gotovinu na blagajni, uz obrazloženje da ubuduće novac može podizati isključivo na bankomatu.
- Pri tom nisam dobio nikakvo pismeno obaveštenje, niti je promena istaknuta na vidnom mestu u poslovnici - kaže naš čitalac.
Posebno zabrinjava činjenica da je reč o klijentu starom 72 godine, lošijeg zdravlja i slabovidom, koji je zaposlenima jasno rekao da nije u mogućnosti da koristi bankomat, ali njegovi argumenti, kako kaže, nisu uvaženi.
Postavlja se ključno pitanje - Da li banka ima pravo na ovakav potez i šta klijent može da uradi i da li banka ima zakonsko pravo da ukine isplatu na šalteru?
Prema važećim propisima u Srbiji, banke imaju pravo da organizuju svoje poslovanje u skladu sa poslovnom politikom, uključujući i način isplate gotovine. Međutim, to pravo nije neograničeno. Ključne obaveze banaka su, između ostalog, da blagovremeno i jasno obaveste klijente o promenama uslova poslovanja, da posebno vode računa o osetljivim kategorijama klijenata - starijima, osobama sa invaliditetom i zdravstvenim smetnjama, da obezbede razuman i dostupan način korišćenja osnovnih bankarskih usluga.
Usmeno obaveštenje, bez pisanog traga i bez alternativnog rešenja za starije i slabovide klijente, može biti sporno sa stanovišta zaštite potrošača finansijskih usluga.
PREPORUKA
Ograničenje rada blagajni je kraj filijala banaka! Finansijski stručnjak otkriva kada će se to zaista dogoditi
analiza
Kako prevaranti kradu pare na bankomatima?
savet
Albanija će biti prva zemlja bez gotovine?
analiza
Šta klijent može da uradi?
1. Podnošenje pisane pritužbe banci je prvi korak. Može se podneti na šalteru, mejlom ili putem zvaničnog obrasca. U žalbi treba naglasiti godine starosti, zdravstvene poteškoće, nemogućnost korišćenja bankomata, zahtev da se omogući isplata gotovine na šalteru ili adekvatna alternativa. Banka je dužna da odgovori u roku od 15 dana.
2. Takođe, ako odgovor ne bude zadovoljavajući, klijent može da se obrati i Narodnoj banci Srbije, koja je nadležna za zaštitu korisnika finansijskih usluga. Važno je napomenuti, da u ovakvim situacijama može da se zatražizvanično ovlašćenje u banci (punomoć), kojim se drugoj osobi omogućava raspolaganje sredstvima ili podizanje gotovine.
3. Jedna, takođe potpuno legitimna opcija , može da bude promena banke. Ako banka nema sluha za starije klijente, promena banke je potpuno opravdana. U Srbiji još uvek postoje banke koje isplaćuju gotovinu na šalteru, imaju poseban odnos prema penzionerima i osobama sa invaliditetom.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Samo ode u Poštansku štedionicu i prebaci primanja.
Jeftinije, a efikasno.
Ima više mnoooogo više šaltera nego Rajhsfajzen banka.
Krajnje vreme je da se koriste bankomati i mobilno bankarstvo. Ide mi na živce da moram dva sata da cekam u banci da obavim neki posao, nevezan za podizanje gotovine i placanje racuna!
Banke ograničavaju postavljaju limit za podizanje novca. Šta treba klijent da radi, koji živi na selu a ne može da podigne sav njegov novac.
Ili on nešto nije dobro razumeo ili mu nisu to uopšte rekli. Možda trenutno nisu bili u mogućnost da izvrše isplatu iz nekog razloga, ali da su mu rekli usmeno da je to od sad tako čisto sumnjam.
@Dragana, vidrču te kad budeš imala 80 godina i kad nećeš znati ni šta si doručkovala a ne da tipkaš po bankomatu. Ja kao penzioner, po zvanju inženjer se jako teško snalazim na novim tipovima bankomata koji zahtevaju interaktivni pristup. Poštin je najednostavniji.
Inače skoro sam bio u Švajcarskoj, gle čuda penzioneri čekaju u redu u banci da podignu novac, plate račun i niko oko toga ne pravi dramu. Dok u mojoj Srbiji mladi mrze nas stare, hvala vam.....
Vratiti da poštar donosi kući. Pare u banci su rizik već 30 godina.
Ovo je bezobrazluk koji samo kod nas funkcionise a to je zato što mi mrzimo starije ljude, stvoreno je neko razmišljanje kod gradjana da kod nas penzioneri dugo žive i da im penzije opterećuju državni budžet. Penzioneri u Svajcarskoj, Svedskoj i ostalim drzavama EU zive i preko 100 godina a sa 95 godina redovno idu na skijanje. A da im na salterima banke ili neke druge sluzbe kazete samo jednu ruznu rec odmah biste dobili otkaz.Ali ovde država nista nije preduzela da zaštiti stare ljude od drškog i bezobraznog ponasanja prema njima. Ovde citam da Narodna banka predlaže kao mogućnost da penzioneri mogu da ovlasti nekoga da im on podiže novac sa bankomata. A sto bi penzioneri trebalo da daju nekom punomoćje na svoja primanja ako oni sasvim uredno i brzo podignu svoju vlastitu penziju na šalteru banke.Valika je netrpeljivost prema penzionerima ovde.
Одлично решење, поготово са оваквим односом према корисницима банкарских услуга, без обзира на старосну доб корисника, прелазак у Банку Поштанска штедионица где имате избор подизања новца на шалтеру Банке, на банкомату или да поштар достави на кућну адресу. Плус, мања захватања на име одржавања рачуна итд.
Kako ONI SVOJIM NAREĐIVAČKIM ZAKONIMA (A KOJI ČESTO NISU REALNI), USLOVLJAVAJU KLIJENTE NA SVE(JER TAMO NE PITAJU,TAMO RADE,SAMO ONAKO, KAKO NJIMA ODGOVARA),---EEEEE,TAKOOII,DA BOG DA SVI ONI KOJI TO RADE,DOŽIVE DUBOKU STAROST I DA DOĐU DO BANKOMATA I TAMO SEEEEEE,UPIIIIIŠKEEE.JER IH NOVE KOLEGE NE PREPOZNAJU I NE ŽELE DA MENJAJU NJIHOVE ZAKONE.
EEEEEEEE,TAKO.
DŽABA TI KOMENTARI,KAD NEMA KONJ DA ODGOVORI.
Ur raifajzen banci su dali moje podatke i doznake koje sam uplacivao iz inostranstva poreskoj upravi.Ovi su hteli da me oporezuju,ali zbog zakona o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije bilo moguce.Preko rajfajzena smo uplacivali milione,sad smo svi zavrsili sa njima.Nula od banke i odnos prema klijentu.
У ОТП банци су укинули исплату готовине на благајни у скоро свим експозитурама, оставили су привремено свега пар експозитура са благајнама за рад са физичким лицима.
Кад им је речено да не размишљају о старијим категоријама кориснила услуга лаконски су одговорили да је употреба банкомата једноставна.
Има ту још један скривени мотив, нараавно финансијски, зашто банке ( ОТП банка свакако), укидају благајне за физичка лица.
Наиме, девизни пензионери, да би могли да узимају новац са банкомата, а на шта их банка присиљава, морају отворити динарски текући рачун " јер није могуће имати картицу без дкнарског рачуна". Наравно, динарски текући рачун подразумева трошкове месечног одржавања ( 500 дин. у ОТП банци). У пракси то значи да девизни пензионери који до сада нису имали динарски текући рачун, да би подигли своју девизну пензију,поред провизије на девизни прилив банци морају да плаћају и додатну " провизију" у виду одржавања динарског рачун аиако им тај рачун уопште не треба.
То је непоштено и покварено.
Promeniti banku,resen problem!F3CML
NBS kao regulatorni organ drzave mora zaštititi građane na način da uslovi putem davanja ili oduzimanja ovlascenja za rad poslovnu banku da omogući klijentima gotovinske uplate i isplate u svim mestima gde ima otvorene filijale i ekspoziture. To bi trebao biti i cilj samih banaka da se približe klijentima, a ne da se udaljavaju pod izgovorom poslovne politike, naročito kad su u pitanju starije, iznemogle i bolesne osobe. Neko živi sam pa ne može dati ovlascenje nikome. Na kraju ako to može Posta da obezbedi, treba da mogu i banke da obezbede
Nemojte se cuditi, za godinu do dve vise nece biti zaposlenih u ekspoziturama samo masine i bankomati. Cim vam ne odgovara banka odmah je menjajte. Inace novac se moze podici Mastercard karticom u Maxi i Idea prodavnicama, MOL i OMV benzinskim stanicama tako da je to jedno od resenja.
I meni su u jednoj poslovnica Erste banke rekli da ubuduće na šalterima isplaćuju uznose samo preko 100.000 din. Sve manje od toga se podiže preko bankomata. Dok moja drugarica bez problema podiže manje iznose na šalteru iste banke, samo u drugoj poslovnici. Tako da, rade kako se kome ćefne.