EUR 117,61 USD 105,73 CHF 107,07

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 21.10.19. :: 117.6300 rsd

Tekst objavljen: 09.01.2014 8:59        


Na pitanje na koji način bi najradije koristili bankarske usluge, čak četvrtina anketiranih posetilaca finansijskog portala Kamatica kaže da bi za njih najbolji izbor bio internet. Dakle, sudeći po rezultatima ankete, svaki četvrti bankarski klijent u našoj zemlji preferira internet kao metod komunikacije sa bankom.

Bankari, klijenti traže da se okrenete internetu

O značaju interneta u bankarskom sektoru možda najbolje govori podatak da su banke u Evropi, kako bi smanjile troškove, zatvorile 5.500 poslovnica samo u 2012. godini i okrenule se poslovanju na internetu.

KAMATICA MARKET

Ono što, međutim, onlajn korisnicima bankarskih usluga u Srbiji i dalje nedostaje jeste mogućnost da “krupne” poslove sa bankama mogu da završe putem interneta, bez fizičkog odlaska u banku. Najčešće se, kakva god da je procedura, pojavi potreba da se klijent i fizički pojavi u filijali kako bi se posao finalizovao. Kao način da uštedite vreme, novac, ali i živce i preskočite obilaženje svake banke pojedinačno, preporučujemo vam Kamatica Market, jedinstvenu platformu koja vam omogućava da putem interneta komunicirate sa svim bankama u sistemu.
Bez obzira na činjenicu da su i banke u Srbiji odavno uvele usluge elektronskog bankarstva, većina građana i dalje uredno staje u redove da bi platili svoje mesečne obaveze.

Tako neke ankete pokazuju da čak 86 odsto Srba ne obavlja bankarske transakcije onlajn, a kao glavne razloge navode nepostojanje pristupa internetu i brigu za bezbednost onlajn bankarstva.

Elektronsko bankarstvo u Srbiji najčešće uključuje uvid u stanje računa, kartica, kredita, uvid u promet po računima, onlajn prenos novca na račune u okviru i van banke, onlajn plaćanje računa, uvid u rate kredita, zaduženja po karticama, kao i kupoprodaju deviza.

Banke pod različitim uslovima nude korišćenje e-bankinga, ali je za korisnike nekog od paket tekućih računa koje banka ima u ponudi usluga najčešće besplatna, dok se plaća samo realizaciju eksternih naloga.

Treba reći i da se prosečne provizije na onlajn plaćanja se kreću u rasponu do 60 dinara, dok se te provizije za plaćanje na šalteru banaka po pojedinačnom nalogu naplaćuju i do 150 dinara. Tako, plaćanjem računa na ovaj način može da se uštedi i do 700 dinara mesečno.

Podaci banaka, pak, pokazuju da je korišćenje elektronskog bankarstva u ozbiljnom zamahu, a da je plaćanje mobilnim telefonima u 2013. praktično eksplodiralo. Tako je u samo jednoj banci broj transakcija obavljen mobilnim telefonima od januara do kraja juna prošle godine dostigao iznos od 757 miliona dinara.


Kada su u pitanju ostali rezultati ankete na portalu Kamatica, svaki peti anketirani najradije bira lični kontakt u poslovnici.

Jedan od deset korisnika koji su odgovorili na pitanje u anketi kaže da bira da bankarske usluge koristi preko bankomata i sličnih elektronskih uređaja, dok se svega jedan procenat odlučio za telefon kao metod kontakta sa bankom.

Za tri procenta anketiranih jedino je bitno da završe ono što žele, dok bi bankare trebalo da zabrine podatak da čak je 40 odsto odgovora bilo “Najradije ne bih koristio usluge banaka”.

Šta vi kažete?

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
klijenti banke klijent banke bankarsko tržište bankarski sektor banke e banking internet bankarstvo online bankarstvo kamatica

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana