EUR 117,48 USD 106,58 CHF 107,71

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 18.11.19. :: 117.4333 rsd

Tekst objavljen: 05.11.2019 11:10        


Aktuelno usporavanje evropske i svetske privrede pre bi moglo da dovede do recesije i ekonomskih udara na pojedinačne zemlje, nego do nove globalne krize poput one hipotekarne iz 2008. koja je značajno oštetila gotovo svaki finansijski sistem u svetu

Da li će 2020. doći nova kriza i šta bi ona mogla da znači za Srbiju?

Ipak, posledice trenutnih negativnih kretanja u privredama širom sveta nikako ne treba potcenjivati, tim pre što su uzroci, pokazalo se, nepredvidive političke odluke u odnosima velikih političkih i ekonomskih sila.

Nurijel Rubini, ekonomista koji je među prvima najavio veliku ekonomsku krizu 2008. godine, uskoro dolazi u Beograd, a njegova glavna tema upravo će biti geopolitički rizici i mogućnost pojave nove globalne krize koju ovaj finansijski stručnjak najavljuje za 2020, navodeći da prvo treba očekivati američku, a potom i globalnu recesiju. Argumenti su američki trgovinskiratovi s Kinom i drugim zemljama, ali i ograničavanje migracija, stranih ulaganja i transfera tehnologije.

"Usporavanje i recesija"

Vladimir Gligorov, ekonomista koji je godinama saradnik Bečkog Instituta za ekonomske nauke nije pesimista u smislu da svetu preti nova kriza, ali ne spori ni da treba očekivati dalje usporavanje rasta i verovatno recesiju.

"Moguće je da je ocena rizičnosti nešto povišena usled toga što je relativno skoro bila ozbiljna finansijska kriza. No, verovatno najviše zabrinjava to što je usporavanje rasta privrednih aktivnosti ili čak njihov pad posledica političkih odluka, pre svega američke trgovinske politike", upozorava u razgovoru za "Blic Biznis" Vladimir Gligorov.

On dodaje da sada sve zavisi od toga kako će se razrešiti politički sporovi unutar zemalja i regionalnih organizacija, kao što je EU, ali i unutar zemalja, recimo u SAD.

"No, kako sada stvari stoje, kriza nije naročito verovatna", ocenjuje Gligorov, uz napomenu da, ukoliko bi došlo do potrebnog sporazuma recimo između Amerike i Kine, kao što se najavljuje, stvari bi mogle da se stabilizuju i privredni oporavak bi mogao da se nastavi.

"Rizici i po Srbiju"

Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže za “Blic Biznis" da rizici svakako postoje, kako po EU tako i po Srbiju.

"Što se tiče šire slike, svetska privreda već neko vreme usporava, a posebno značajno za Srbiju moglo bi biti usporavanje privrednog rasta u Evropskoj uniji, gde mi plasiramo 60 odsto izvoza. To bi moglo dodatno da pogorša naš spoljnotrgovinski bilans, odnosno odnos uvoza i izvoza, pa samim tim da izazove i dodatne probleme, čime bismo bili u opasnosti da nastane kriza slična onoj 2008. godine”, objašnjava Kovačević.

On dodaje da bi manjak izvoza mogao da znači da strane investicije u Srbiji neće biti dovoljne da pokriju razliku, već ćemo morati da se zadužujemo, a to izaziva čitav niz drugih posledica.

Glavni problem - Nemačka

S druge strane, ekonomista Goran Nikolić misli da izbijanje globalne krize nije realno, iako, kako navodi, imamo usporavanje privrede u Evrozoni, najveće usporavanje nemačke privrede još od 2009. godine, a i procena MMF-a za narednu godinu je nešto niža. Razlog za optimizam, je kako kaže, velika spremnost da se koriste agresivni fiskalni i monetarni stimulansi.

"U najgorem scenariju očekujem da tokom 2020. godine Evrozona bude u recesiji jedan ili najviše dva kvartala, a mnogo realnije je da imamo usporavanje privrede", ocenjuje Nikolić u razgovoru za "Blic Biznis".

On navodi da je glavni problem za Srbiju usporavanje tražnje iz Nemačke i drugih zemalja sa kojima najviše trgujemo.

"To će nam doneti manji izvoz, a naš deficit platnog bilansa je u poslednje tri godine već porastao sa jedne na tri milijarde evra. Drugi faktor koji nas pogađa je priliv stranih direktnih investicija, jer usporavanje privrede smanjiće strana ulaganja, a to je oblast gde smo mi imali pozitivan rezultat poslednjih godina”, zaključuje naš sagovornik.

Kako je počela kriza 2008.

Svetska ekonomska kriza, koju su neki od milošte skraćeno prozvali "SEKA", pogodila je pre 11 godina finansijske sisteme širom sveta. Okidač za potpuni finansijski krah brojnih banaka, kompanija, pa i čitavih država, bio je bankrot jednog od najvećih investicionih fondova na svetu "Liman bradersa” (Lehman brothers).

Pošto nisu uspele da pronađu kupca za posrnulog finansijskog diva, čiji je portfelj bio teško opterećen rizičnim potraživanjima povezanim sa drugorazrednim hipotekarnim kreditima, američke vlasti uskratile su mu pomoć i dopustile da propadne.

U ponedeljak, 15. septembra 2008. godine, u rano jutro po lokalnom vremenu, "Liman Braders" zaprepastio je svet i svojih 25.000 zaposlenih podnevši zahtev za stečajem sa teretom dugova od čak 600 milijardi američkih dolara. Bio je to najveći stečaj u američkoj istoriji.

Berzanski indeks Dau Džons pao je neverovatnih 500 bodova, najviše od terorističkih napada 11. septembra 2001. Šokirani brokeri koji su napuštali Volstrit noseći kutije sa svojim stvarima postali su simbol krize.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
nova svetska kriza srbija svetska kriza nova svetska kriza Nemačka SAD Vladimir Gligorov

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana