Izgrađena tokom turbulentnih devedesetih, poslovna zgrada NIS-a od 50.000 kvadrata spojila je modularnu arhitekturu, tehnološki napredak i pažljivo urbanističko oblikovanje, postavši jedan od ključnih gradskih repera
Poslovna zgrada Naftne industrije Srbije (NIS) u Novom Sadu građena je od 1988. do 1998. godine, u deceniji punoj društvenih i ekonomskih izazova - raspad Jugoslavije, hiperinflacija, ratna dešavanja i međunarodne sankcije. Ipak, radovi nikada nisu stali, a objekat od 50.000 kvadratnih metara postao je simbol modernizacije i prelaska na savremenije modele rada.
Arhitekta Sava Forkapić, rukovodilac arhitektonskog projekta u fazi izvođenja, za portal Gradnja.rs prisetio se početaka:
- Prvih nekoliko godina bilo je posebno teško. Radili smo šipove i iskope dok je ekonomska situacija bila krajnje neizvesna. Ali, postojala je odlučnost da se posao dovede do kraja.
Autorski tim RO „Energoprojekt“ iz Beograda projektovao je dva visoka „T“-trakta spojena centralnim staklenim holom od 50 metara, koji je glavni prostorni i vizuelni akcenat objekta.
- Dva trakta odvojena staklenim holom daju objektu monumentalnost, ali i jasno čitljiv volumen. Praktično formira gradsku kapiju ka Dunavu.
Zgrada je tehnološki ispred svog vremena:
- Ovo je zgrada koja nema opeke, blokova ili stiropora. Sve je montažno-demontažno - od tavanica i zidova do ventilirajuće fasade i spuštenih plafona.
Ventilisana fasada izvedena je od keramičkih pločica Buchtal, dimenzija 60×60 cm, što je omogućilo da nijedna pločica ne mora biti sečena. Modularni raster 60×60 cm primenjen je i u unutrašnjem rasporedu. Tipična kancelarija površine 11 kvadratnih metara može da se multiplicira po potrebi, što sistem čini izuzetno fleksibilnim.
Svi prozori su otvarajući, što je za visoke poslovne zgrade sa velikim staklenim površinama retkost. Grejanje i hlađenje rešeno je fan-coil sistemom, usklađenim sa modularnom logikom enterijera. U suterenu se nalaze tri skloništa, tehnički prostori, servisne radionice, garaža za oko 200 vozila i restoran kapaciteta preko 2.000 obroka dnevno. To je mala fabrika hrane, a zaposleni nisu morali da napuštaju zgradu tokom radnog dana. Enterijer je dizajnirala arhitekca Aleksandra Đipanov, dok je Mila Bačić radila na specifikaciji nameštaja.
- Uveli smo vizuelni sistem orijentacije kroz boje tepisona, jedno krilo plave, drugo toplije, crvenkaste nijanse. To je važno u objektu ovog obima - otkrio je on.
PREPORUKA
Šta je prvi korak ako ne ukinu sankcije NIS-u? Hitno se oglasila Narodna banka Srbije
vest
Preuzimanje NIS-a na pomolu - zašto strepe mali akcionari?
analiza
Snabdevanje gorivom u Srbiji od 1. decembra pod znakom pitanja
vest
Na gradilištu je bilo oko dvadeset ljudi, koji su iz baraka pratili radove i vodili sve faze izvođenja. Forkapić se seća anegdote:
- Jednom je kolega iz druge firme primetio da mu hodnici deluju prazno. Objašnjenje? Svi su sedeli po kancelarijama jer je dokumentacija odjednom deljena preko računara.
Prelomna 1993. godina bila je ključna: u jeku hiperinflacije, postojala je realna opasnost da gradnja stane.
- Da je tada zaustavljena gradnja, verujem da bi i danas objekat bio pod skelama, nezavršen - kaže Forkapić.
Odluka da se nastavi omogućila je završetak objekta sa domaćim timovima i tehnologijama dostupnim tadašnjoj državi, uprkos sankcijama i ograničenom uvozu. Zgrada NIS-a i njen parter dizajnirani su kao sastavni deo urbane sredine. Forkapić je autor i parternog uređenja obližnjeg Limanskog parka, dok je fontana u obliku „maslačka“ i kaskadni plato postavili vizuelni naglasak na Bulevar oslobođenja. Pasarela ka budućoj zgradi Merkatora osmišljena je tako da očuva vizuelnu čitljivost i urbanistički odnos volumena.
Danas zgrada NIS-a ostaje prepoznatljiv gradski reper.
- Ovaj objekat na dostojan neimarski način obeležava smenu vekova i dobar je zalog za buduće planere. Projektovan je da traje, i vidi se da je neko kontinuirano brinuo o objektu - zaključuje Forkapić.
Ostavi komentar