Veljko M. Mijušković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu: Iako Srbija nije u evrozoni, odluke Evropske centralne banke snažno se prelivaju na domaće finansijsko tržište, posebno kroz kredite vezane za evro i promenljive kamatne stope.
Kada Evropska centralna banka promeni kamatne stope, posledice ne ostaju unutar evrozone. Osećaju ih i građani i kompanije u Srbiji. Razlog je jednostavan: iako imamo sopstvenu valutu i Narodnu banku Srbije, značajan deo našeg finansijskog sistema neposredno ili posredno vezan je za evro.
Najvidljiviji kanal prenosa jesu krediti indeksirani u evrima sa promenljivom kamatnom stopom. Kada ECB podiže kamate, rastu referentne stope na evropskom tržištu, a time vremenom i trošak zaduživanja građana i privrede. Cenu tada najdirektnije plaćaju dužnici - kroz veće rate stambenih i drugih kredita - ali i kompanije kojima skuplje finansiranje može da odloži investicije. Posredno, posledice može osetiti čitava ekonomija kroz slabiju potrošnju i investicionu aktivnost.
Kada ECB, nasuprot tome, spušta kamate, pritisak postepeno slabi. Međutim, važno je razumeti da se promene ne prenose trenutno niti jednako na sve kredite. Sve zavisi od ugovorenog tipa kamate, referentne stope i perioda njenog usklađivanja.
Postavlja se zato pitanje: ima li Srbija prostora za sopstvenu monetarnu politiku? Ima - ali taj prostor nije neograničen. NBS određuje referentnu kamatnu stopu, upravlja dinarskom likvidnošću, utiče na inflaciju i održava relativnu stabilnost deviznog tržišta. Međutim, visok stepen evroizacije znači da odluke ECB predstavljaju važan spoljašnji parametar koji domaća monetarna politika ne može da ignoriše.
PREPORUKA
Gde je nestalo obećanih 1.000 evra od besplatnih akcija?
vest
Ekonomika fudbalizma - traktoristi na Nacionalnom stadionu?
vest
SMS prevare koje zaobilaze mreže operatera - Dovoljno je da prođete kroz tržni centar
vest
U tome postoji i svojevrstan paradoks. Srbija nije članica evrozone i nema predstavnika koji odlučuje o kamatama ECB, ali njihove posledice veoma konkretno oseća. Zato je dugoročno važan nastavak dinarizacije finansijskog sistema i razvoj domaćeg tržišta kapitala.
Potpuna monetarna nezavisnost u maloj i otvorenoj evropskoj ekonomiji teško je moguća. Pravo pitanje zato nije da li možemo da budemo nezavisni od ECB, već koliko možemo da smanjimo sopstvenu ranjivost na odluke koje se donose u Frankfurtu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar