Nenad Gujaničić - „Posledice po šire tržište akcija bile su katastrofalne.“
Seća li se iko besplatnih akcija? Komadić papira u Pošti na kome su ispisane poslednje cene akcija ostao je verovatno poslednja nit između građana i projekta podele besplatnih akcija lansiranog 2008. godine.
S obzirom na skriveni cilj ovog populističkog programa, nije bilo teško predvideti krajnji ishod, ali su se njegova razarajuća dejstva protegla iznad najpesimističkijih očekivanja. Sama ideja da građani budu akcionari i kontrolišu poslovanje kompanija i te kako ima smisla, posebno u tranzicionim društvima gde je na delu proces postupne izgradnje institucija i tržišne demokratije.
I baš kao što bi na političkom terenu građani trebalo da kontrolišu izabrane predstavnike (političare), na korporativnom polju bi mogli biti solidna brana raznim neželjenim činjenjima u kompanijama koje su do juče bila javna (državna) preduzeća.
No, kako vidimo, prilično je izostala kontrola i u okviru političkog sistema, pa je bilo nerealno da se drugačiji rezultati postignu na polju akcionarstva. Pa, gde je zapelo sa programom podele besplatnih akcija i zašto nije ostvaren nijedan od barem deklarativnih ciljeva?
Za ovaj program je konkurisalo 4,8 miliona tada punoletnih građana kojima je trebalo da bude podeljeno 15 odsto kapitala u šest strateški značajnih državnih preduzeća, kao i akcije (udeli) privatizacionog fonda koji se sastojao od udela već privatizovanih kompanija.
Ogroman interes javnosti podstaknut je javnim licitiranjem kreatora programa o očekivanoj vrednosti podeljene imovine, te je većini građana ovaj projekat ostao poznat po neispunjenom obećanju o dobijanju hiljadu evra. Samo lansiranje programa bilo je tempirano uoči održavanja parlamentarnih izbora koji su dobijeni uz nemali doprinos ove populističke tvorevine.
Uporedo sa prolaskom izbora, na scenu je stupila i svetska ekonomska kriza, pa je ovaj zakonski okvir ostao na vetrometi nebrige političara i potonjeg lošeg stanja na finansijskom tržištu. Stekli su se veoma brzo svi neophodni uslovi da ovaj projekat postavljen na klimavim nogama u potpunosti doživi debakl.
PREPORUKA
Ekonomika fudbalizma - traktoristi na Nacionalnom stadionu?
vest
SMS prevare koje zaobilaze mreže operatera - Dovoljno je da prođete kroz tržni centar
vest
Srbija na energetskoj prekretnici? Kasnimo li u trci za zelenom energijom dok Evropa ubrzava?
vest
Građanima su podeljene akcije NIS-a, nakon prodaje kontrolnog paketa akcija ruskom Gazpromu, Aerodroma "Nikola Tesla", pre nego što je kompanija ušla u koncesioni postupak, te konačno 2012. i akcije Telekoma koji se nikada nije pojavio na berzi i predstavlja najbolji primer ophođenja izvršne vlasti prema ovom projektu, ali i građanima uopšte. Akcije JAT-a, koji je ugašen da bi se na njegovom zgarištu podigla nova nacionalna avio-kompanija, nisu nikada bile predmet podele.
Slično su prošle i akcije farmaceutske kompanije Galenika koja je propala kao tipičan predstavnik partijske privrede, da bi po njenoj reanimaciji budžetskim parama bila privatizovana, a građani ipak dobili nekakve mrvice novca. Akcije Elektroprivrede Srbije nisu nikada podeljene, a kakve su ovde namere države videlo se iz nedavne transformacije kompanije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo gde je u potpunosti po strani ostavljeno zakonsko rešenje podele akcija građanima i zaposlenima u ovoj firmi.
Sve u svemu, zaključno sa ovog godinom, građani su ostvarili prihode nešto veće od 100 evra, ako se ukalkuliše trenutna vrednost dobijenih i kotiranih akcija, te primljene dividende i inicijalna, jednokratna isplata od 1.700 dinara. I nije problem što je nesretni političar pogrešio u proceni vrednosti akcija (analitičari to svakodnevno rade), već što je sebe ovlastio da licitira sa vrednošću imovine na koju utiče mali milion faktora koji nisu pod njegovog kontrolom.
I sve to radi ostvarenja lukrativnog, političkog cilja. Posledice po šire tržište akcija bile su katastrofalne. Ono je ovim programom zacementiralo svoju ulogu "monete za potkusurivanje", umesto da postane mesto gde bi kompanije mogle da prikupe kapital i pride dobiju posrednu kontrolu upravljanja u cilju ostvarivanja boljih rezultata. Jasno je da i u mnogo boljem scenariju usitnjena imovina građana ne bi većini bila dovoljan motiv da učestvuje u akcionarstvu kako to investitori širom sveta rade, ali je delovanjem političara ovaj koncept u potpunosti obesmišljen, pa nije veliko iznenađenje posrtanje tržišta u godinama koje su usledile.
Trenutno je na berzi kotiran samo Aerodrom "Nikola Tesla", firma koja kontroliše koncesiju (nije aerodrom kako mu ime kaže), dok se NIS nalazi u "privremenom" izgnanstvu već 16 meseci usled gepolitičkih okolnosti i verovatno je po tom statusu jedinstven u svetu. Akcije Akcionarskog fonda nikada nisu ni kotirane na berzi jer ih usled nelikvidnosti verovatno niko ne bi kupovao, dok je Telekom i dalje distanciran od berzanskog tržišta i zamajava širu javnost o svojoj astronomskoj vrednosti putem medija koje je u međuvremenu pokupovao.
Kada se podvuče linija, jedina koliko-toliko dobra okolnost po građanina jeste da nikada neće saznati koliko iznosi ukupan ceh ovog projekta. A prilično izvesno je da je mnogo veći od obećanih hiljadu evra koje su mnogi uknjižili na prihodovnoj stranih ličnog budžeta davne 2008. godine.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar