Građani i privreda se sve teže odlučuju na to da podignu kredit, banke sve teže nalaze klijente kojima se pozajmica može dati bez većeg rizika. Ko otplati stari zajam, na novi se teško odlučuje.
Jedan od kanala koji bankama omogućava da nadomeste ono što ne dobijaju na kreditima i kamatama su razne vrste provizija. Procene govore da će od toga bankari samo ove godine inkasirati 35 milijardi dinara. Lepa suma. Toliko će se sliti od održavanja računa, njihovog zatvaranja, provizija i sličnih troškova koje snose klijenti.
| Klijenti koji ne koriste paket koji uključuje e-banking često žele da sravne stanje na računu, preispitaju troškove. Zato na šalteru banke često traže da im službenik odštampa stanje u prethodnih nekoliko meseci. Taj klik na printer plus papir plaća se između 30 i 50 dinara. Zato nije loše tražiti ovu uslugu samo nekoliko puta godišnje ili kada klijent sumnja da je bilo grešaka u vođenju stanja. |
U Srbiji ima gotovo 6,5 miliona tekućih računa, a koristi ih 4,32 miliona građana. Oni održavanje plaćaju između sto i pet stotina dinara mesečno, situacija je različita od banke do banke.
Paket-računi kreću se od 250 dinara mesečno naviše. Oni pored osnovne uloge uplate i isplate nude klijentima razne kartice, e-banking, elektronsko praćenje stanja. Sve to može biti korisno, ali, pitanje je koliko je potrebno.
Zato bi svaki klijent trebalo da pogleda koje usluge koristi, koje ne te da donese najcelishodniju odluku.
Kartice posebna pričaPosebna priča su kartice: klijenti pri otvaranju računa mogu dobiti da u prvoj godini besplatno koriste nekoliko kartica. Već naredne platiće godišnje održavanje, a tada treba preračunati koja kartica se koristi, a koja je tek statirala u novčaniku. Naravno, najcelishodnije je platiti članarinu samo za onu koja se najviše koristi. Ostale je najbolje zaboraviti. Veoma je bitno da se svaka promena na računu proveri pa makar bila i najsitnija, do stotinak dinara. Samo tako mogu se izbeći, ili bar smanjiti, nepotrebni troškovi. Klijent koji o tome vodi računa uvek će znati da proceni koja mu usluga odgovara, a koja je nepotreban trošak. |
Korišćenje bankomata je već više godina deo naše svakodnevice. Do novca se stiže u prolazu umesto da se čeka u redu. Međutim, treba voditi računa o tome koliko staju dodatni troškovi. Pojedine kuće izdavanje papirića o tome da je transakcija urađena naplaćuju od 30 do 50 dinara. Ako je već tako, onda je celishodnije ođednom podići veću sumu.
Prelazak i selidba plate i računa iz banke u banku su kod nas jednostavni. Ako je klijent zatvorio stare obaveze, tipa dugovi po karticama i „minus”, odmah može da se pozdravi sa starom bankom i pređe u novu koja mu više odgovara. Te selidbe su postale popularne, posebno kada klijent nađe banku koja mu omogućava da sve dugove po minusima, karticama i kreditima objedini u refinansirajući zajam s nižom kamatom.
Ali, zatvaranje računa banke naplaćuju od sto do 150 dinara. Tu je i provizija koja se daje za prevremenu otplatu kredita. Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga je predvideo da ona ne sme biti već od jedan odsto preostalog duga. Klijent tu neće platiti više, ali ni manje. Za zajmove koji su skoro pa vraćeni treba videti da li se isplati platiti tu jedinicu ili sačekati još nekoliko rata do kraja otplate.
Hteo bih da nešto pitam-da li je po zakonu dozvoljena naplata provera stanja na računu na bankomatu matične banke gde je račun otvoren? Verujem da je i ovo jedan od trikova banke (da ne pominjem koja je u pitanju).
Naplaćuju i sms servis promene na računu iako u ugovoru o otvaranju računa stoji besplatan sms servis do 5 poruka (mesečno primim 1-2 poruke maksimalno).
Inače ista ta banka mi je mesecima naplaćivala izvod po računu koji je kao trebao da bude poslat poštom a da ga ja nikad nisam ni video ni primio. Na kraju sada mi šalju mailom jer je to besplatna usluga.
To nisu neki iznosi ali ako se sve sabere pa puta 12 meseci nije za bacanje