Čak 1,44 milijarde dinara građani su manje potrošili pazareći na čekove tokom 2012. godine. Iako smo lane ispisali 8,56 miliona čekova, što je oko 400.000 manje nego u 2011. Ovo je samo još jedan pokazatelj sve veće besparice, jer i kada plaćamo na odloženo, “stežemo kaiš“.
Maksimalni iznos po čeku, od 5.000 dinara, neće se skorije menjati. O tome odlučuju bankari, a kako saznajemo, ova tema odavno nije bila na njihovom dnevnom redu.
Inače, bankama generalno odgovara da čekove što manje izdaju, što je praksa koja je zaživela ulaskom stranih banaka na srpsko tržište. Tome je doprinela i zabrana takozvanog eskontovanja čekova, kada je kreditiranje kupaca sa banaka prešlo na trgovce.
U Srbiji jedva desetak banaka, od 32, izdaje čekove svojim klijentima i to “na kašičicu”, po jedan ček na svakih 5.000 dinara na tekućem računu.
Kriza je trgovce naterala da pristaju na bilo kakve uslove plaćanja, samo da prodaju robu. Gotovo sve prodavnice bele tehnike, nameštaja, elektronskih uređaja, omogućavaju kupovinu čekovima i do 12 mesečnih rata, bez kamate.
Na ovaj način trgovci su, praktično, na sebe preuzeli kreditiranje kupaca.
Umesto prodaje hrane na odloženo do tri meseca, sada taj poček dostiže do 200 i 210 dana kako bi sačuvali promet čak i u prehrambeniom radnjama. Sve to nedvosmisleno govori da se naša kupovna moć - urušava.
Bankama ovo nikako ne ide naruku, pa pokušavaju svojim klijentima da plasiraju što više kreditnih kartica, po cenu da omoguće, u pojedinim slučajevima, i beskamatno plaćanje.
Ostavi komentar