Za kamatu na nedozvoljeni minus po tekućim računima građani godišnje plate od dve do tri milijarde dinara. U "crvenom" je, naime, više od 200.000 građana, koji duguju bankama gotovo četiri milijarde dinara.
Ovaj iznos nedozvoljenog minusa je, na nivou celog bankarskog sektora, približno isti tokom cele godine. A zatezne kamatne stope za one koji padnu "ispod crte" uglavnom idu od 60 do čak 80 odsto.
SKUP KEŠNa dozvoljeni minus od 50.000 dinara, mesečno se na ime kamate korisniku "skida" oko 1.300 dinara. Godišnje je to gotovo trećina plate. Ako se povremeno "uleti" u nedozvoljeni minus, godišnja kamata može da naraste i do pola plate. |
Prostom računicom, u slučaju da su svi korisnici iskoristili svoj dozvoljeni minus do maksimuma, svih 365 dana u godini, kamata koju plate za ovu pozajmicu premašuje 14 milijardi dinara.
Kad se "uleti" u nedozvoljeni minus, kamata koja se obračunava na razliku između dozvoljenog minusa i stvarnog stanja drastično je veća i banke je često izražavaju po formuli "određeni procenat plus godišnja stopa rasta potrošačkih cena", što svakako premašuje 60 odsto.
Kada uđe u "crveni minus", korisnik tekućeg računa neće biti kažnjen samo visokom kamatom. Mnoge banke veoma kratko vreme tolerišu ulazak u nedozvoljeni minus, pa lako može da se desi da se korisniku preko noći ukine ova pozajmica.
Ovo pogotovo važi za banke koje vrše automatsko usklađivanje visine odobrenog minusa sa prosečnim prilivom, na svaka tri meseca. Tada već svako bolovanje ili kašnjenje uplate zarade na tekući račun može korisniku da znatno umanji visinu dozvoljenog minusa.
Ostavi komentar