EUR 118,23 USD 100,96 CHF 101,74

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 28.05.18. :: 118.1654 rsd

Tekst objavljen: 15.08.2013 12:30        


Plaćanje karticom je mnogo lagodnije nego kešom, ali kada se saberu svi troškovi, ispadne da je i značajno skuplje. Još dok je ne stave u novčanik, klijenti u većini banaka plate za njeno izdavanje.

Koliko vas zapravo košta plaćanje "plastikom"

Sledi trošak održavanja, naknada za podizanje novca na bankomatu druge banke, a kod nekih se naplaćuje čak i provera stanja na računu, kao i svako štampanje isečka sa mini-izvodom preostale sume novca!?

IMAJU I TROŠKOVE

- U slučaju podizanja novca na bankomatu druge banke, banka izdavalac ima dodatni trošak - proviziju koju plaća banci prihvatiocu, odnosno banci na čijem bankomatu je podignut novac - objašnjavaju u NBS. - Ova provizija je, takođe, definisana pravilima kartičnih sistema. U slučaju podizanja gotovine na bankomatu sopstvene banke, korisnici nemaju proviziju, jer banka izdavalac nema trošak ka drugoj banci, a trošak procesuiranja transakcije se prevaljuje na korisnika.
Potrošači su u prva tri meseca u Srbiji preko kartica platili usluge i robe vredne 48 milijardi dinara. Ako je na svakoj od tih usluga provizija bila bar jedan odsto, jasno je da je bankarska zarada minimum 480 miliona dinara.

Sada je prošlo i drugo tromesečje, a dok se podaci ne srede, može se pretpostaviti da se pazar duplirao i da su banke zaradile skoro milijardu dinara.

Provizije za korišćenje platnih kartica u Srbiji se kreću od jedan pa do četiri odsto, i ispada da nas bankari "deru" više nego u svim zemljama u okruženju.

Građanima se savetuje da se dobro obaveste o tarifama naknade za usluge, pre nego što se odluče za banku u kojoj će otvoriti račun. I pre nego što naprave konačan izbor, da provere koje i koliko bankomata imaju u svojoj okolini, kako ne bi rasipali novac.

Ukoliko se podiže 1.000 dinara sa bankomata druge domaće banke, provizija se kreće u rasponu od 47,5 do 150 dinara za "viza" debitne kartice, između 20 i 100 dinara za "dina" debitne kartice, odnosno između 60 i 150 dinara za "masterkard" debitne kartice.

Neke banke naplaćuju po 15 dinara za svaki upit stanja na bankomatu, a štampanje izvoda košta 25 dinara. Ova suma nije zanemarljiva, ako uzmemo da svako u proseku bar pet puta mesečno proveri stanje na računu i odštampa isečak preostale sume novca. Znači da mu na godišnjem nivou samo za te "usluge" banka uzme oko 2.400 dinara.

Banke naplaćuju provizije i prodavcima robe i usluga. Znači da građanin dva puta plaća korišćenje kartice, i kao klijent banke i kao kupac proizvoda.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Srbija bankarska tarifa bankarski troškovi klijenti banke klijent banke banke plaćanje karticama kreditna kartica kreditne kartice kartica kartice