I kada plaćamo na rate, „stežemo kaiš“. Ček na poček ranije smo najčešće koristili do maksimalnog iznosa od 5.000 dinara. Sada trgovci primećuju da se plaćanje i upola manjih pazara odlaže na nekoliko meseci. To je samo još jedan pokazatelj sve veće besparice među potrošačima.
Učešće „počeka“ u ukupnom prometu u megamarketima već je dostiglo 15 odsto, a čekovi koji su nas mesecima hranili pristižu, pa su „minusi“ na računima sve veći. Zato sada, kažu trgovci, znatno opreznije popunjavamo vrednosne papire.
BANKARI ŠKRTIBankari su vrlo škrti kod izdavanja čekova, jer im je za razliku od kartica veoma slaba zarada. Na svakih 5.000 dinara „slobodnih“ odobravaju po jedan ček, a kako su građani prezaduženi sve je manje izdavanja tog „papirnog“ novca, koje znatno varira od banke do banke. U Srbiji jedva desetak banaka, od 32, izdaje čekove svojim klijentima i to „na kašičicu“. Ulogu banaka na neki način preuzeli su sada sami trgovci, koji praktično finansiraju kupce, pa sada i za kupovinu hrane odlažu račune i po sedam meseci. |
Gotovo svaka deseta kupovina u Merkatoru S, drugom po veličini trgovcu u Srbiji, obavi se na poček, a u svim prodajnim objektima Merkator i Roda kupcima je omogućeno odloženo plaćanje do sedam meseci za svaku kupovinu, bez limita.
Potrošači Maksija, međutim, više koriste keš. Učešće gotovine, kako kažu u Delezeu, u okviru koga posluju Maksi i Tempo, iznosi čak 73 odsto, platne kartice su 22 odsto, a čekovi oko pet procenata.
- Promet u maloprodaji desetkuje besparica, usporeni su i uvoz i tražnja robe, pa su odobravanjem počeka na duži rok trgovci odlučili da na ovaj način motivišu kupce - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
- Potrošačima je plaćanje čekovima svakako povoljna varijanta, pošto će za 90 ili 210 dana uštedeti makar na inflaciji, ali i dobiti neki vid besplatnog kredita.
Ostavi komentar