Zvanični kurs Evra za dan 07.12.20. :: 117.5846 rsd
Tekst objavljen: 12.08.2013 12:00        


Građani više novca daju na cigarete i alkohol nego na odeću, obuću, kulturu, rekreaciju ili obrazovanje. Dok prosečna porodica mesečno daje 4.500 dinara na ova dva „grešna zadovoljstva“, na obrazovanje izdvaja deset puta manje (450 dinara), a na odeću i obuću nešto više od 3.200 dinara.

Prvo cigarete i alkohol, sve drugo "ako pretekne"

U srpskim domaćinstvima nameštaj se ne menja decenijama, a i kako bi, kada je u strukturi zvanične potrošačke korpe za održavanje stana i kupovinu novog pokućstva namenjeno oko 3.000 dinara mesečno.

- Nismo mi drugačiji od ostalih, samo je razlika u sistemu koji vlada. U zapadnoj Evropi su cigare znatno skuplje nego u Srbiji, što znači da se kod nas i dalje država teško odriče brzih prihoda zarad dugoročnih. Neko je na zapadu izračunao da je lečenje od posledica pušenja ili alkoholizma daleko skuplje od onoga što se zaradi od akciza na cigarete, pa se kroz visoku cenu i ozbiljne kampanje protiv pušenja pravi neka vrsta balansa. Kod nas ne postoji takav način razmišljanja, jer država kroz nisku cenu vodi i neku vrstu socijalne politike, jer sa ovako niskim primanjima u državi nije zgodno udarati po džepu građana dodatno. Veliko je i pitanje gde uopšte ide novac od akciza i kako se koristi - kaže Dušan Uzelac, direktor ekonomskog portala Kamatica.com.
Porodice su davno prestale da izlaze na nedeljni ručak u restoran, jer im je 700 dinara koliko se mesečno izdvaja u ove svrhe jedva dovoljno za jednu porciju ćevapa i dva pića.

Dok potrošači štede na osnovnim životnim namirnicama i kupuju ih na akcijama, alkohola i cigareta se ne odriču i na njih mesečno daju najmanje 4.500 dinara, što uveliko prevazilazi budžet predviđen za ostale navedene stavke.

Iz potrošačkih organizacija godinama podsećaju da je potrošačka korpa nedovoljno realna, da su troškovi života u stvari još veći i da za život prosečne porodice nije dovoljna suma od oko 65.000 dinara, posebno kada se zna da čak 42 odsto odlazi na hranu, dok taj procenat u EU ne dostiže ni 15 odsto.

Sastav i količina hrane koji ulaze u ovu korpu, objašnjavaju statističari, napravljeni su tako da korpa pokriva samo osnovne energetske vrednosti članova jednog domaćinstva.



- Broj kalorija koje namirnice iz sastava ove korpe nose dovoljan je samo za preživljavanje, ali ne i za normalan život - objašnjava Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd.

Po mesečnim izdvajanjima za alkohol i duvan Srbija ipak nije na vrhu liste evropskih zemalja. Mađari su ispred nas, prema zvaničnim podacima troše čak desetinu svojih ukupnih prihoda na žestoka pića i cigarete. Rusi su pak iza nas sa sedam odsto, dok recimo Britanci i Francuzi daju tek tri odsto svojih prihoda na ta dva proizvoda.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
potrošači potrošačka korpa kupovina životne namirnice namirnice cene troškovi života životni troškovi Srbija kamatica dušan uzelac

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana