Vujadin i Kristina pretvaraju voće sa svoje plantaže u džemove, sokove i čokoladne poslastice, osluškujući kupce i osvajajući nagrade za kvalitet
Puca pogled u koji ne može da stane šipurak zasađen na plantaži od dva hektara između Vršca i sela Pavliš. Gazdinstvo Pećkanić Vujadina i njegove supruge Kristine postoji tri godine, a za to vreme uspeli su da od sirovine šipurka naprave gotove proizvode džem sa čokoladom i ukusom detinjstva i sok od šipurka sa medom. Osim šipurka uzgajaju i aroniju i jagode.
Vredni Pećkanići prave planove kako da unapređuju proizvodnju, osluškuju kupce i tako nalaze proizvode koji imaju sigurno tržište. I ne staju, po prirodi znatiželjni, planiraju i da od šipka prave i brašno koje ima lekovita svojstva!
- Gazdinstvo vodimo žena i ja, a imamo i veliku pomoć, porodice i prijatelja, bez kojih ne bismo uspeli. Da smo na pravom putu govori zlatna medalja Novosadskog poljoprivrednog sajma za sok od šipurka sa medom koja je potvrda kvaliteta. Po struci sam mašinski tehničar motornih vozila, to mi pomaže da smanjim troškove održavanja radnih mašina - počinje priču za Plodnu zemlju Vujadin Pećkanić.
Njegova porodica se duži niz godina bavila ratarstvom, ali to kako kaže Vujadin nije bilo za njega, pa se odlučio za voćarstvo.
- Privlači me voćarstvo, a da se odlučim za šipurak konkretno mi je bilo presudno to što je zapostavljena kultura.
Kako sve dobre ideje nastaju slučajno, tako je i ona za uzgoj šipurka, pročitao je priču u novini koja ga je zaintrigirala. Pre sedam godina posadio je plantažu šipurka, a sada uveliko pravi džemove i sokove.
- Prvih nekoliko godina je bilo veoma teško jer nisam imao iskustva u voćarstvu i niti mnogo informacija o uzgoju šipurka, ali uz dosta truda i upornosti prevazišao sam sve prepreke. Godine 2022. osnovano je Gazdinstvo Pećkanić i sa prvim ozbiljnijim prinosima upustili smo se u proizvodnju gotovih proizvoda od šipurka i proširili asortiman sa proizvodima od jagode i aronije.
Sadnice su nabavili od Aleksandra Prodanovića iz Valjeva koji je među prvima krenuo da gaji ovu kulturu na većim površinama. Na plantaži su posađene dve sorte plantažnog šipurka Laxa (rana) i Inermis (kasna).
- Razlika između ove dve sorte je u vremenu zrenja, to nam omogućava da berbu i preradu obavimo na vreme u skladu sa našim kapacitetima. Zbog raznih propusta i neiskustva u prvim godinama rod nam je manji od predviđenih maksimalnih. Po literaturama prinos po biljci je četiri kilograma, dok je kod nas negde oko dva kilograma. Možda nismo najbolji primer što se tiče maksimalnog prinosa, ali smo definitivno dobar primer što se tiče kvaliteta, ukusa i inovacija gotovih proizvoda. I šipurak traži svoje uslove.
Iz iskustva Pećkanića pre sadnje najbolje je prvo uraditi analizu zemljišta pa prema tome nađubriti zasade preporučenim stajskim i veštačkim đubrivom. Šipurak nije toliko zahtevna biljka, uspeva i na manje kvalitetnim zemljištima. Priprema terena podrazumeva duboko oranje i tanjiranje, a nakon toga potrebno je dobro isplanirati razmak između redova i sadnica.
- Tokom godine nema previše obaveza oko zasada šipurka, najbitnije je suzbiti korov na vreme košenjem i freziranjem. Preventivno ga zaštititi pre cvetanja od bolesti koje ga napadaju, najčešće su to lisne vaši, rđa i razne gljivične bolesti koje mogu uzrokovati sušenje grana. Berba traje od početka avgusta do kraja novembra, a nakon berbe obavezno je orezivanje. Za berbu angažujemo berače, a osim toga pomaže nam cela porodica. Nemamo mašinu za branje, beremo tako što orezujemo rodne grane i donosimo ih kući pa svi zajedno čupkam.
Upravo rod najviše zavisi od kvalitetnog orezivanja, preventivne zaštite i vremenskih uslova posebno u vreme cvetanja. Ipak nije to jedini izazov koji je pred vrednim Pećkanićima.
- Prodaja i njeni izazovi su uvek prisutni. Sirov šipak prerađujemo, najveći deo ide u poluproizvod – pasirani šipurak. Od preostalog dela roda pravimo džemove i sok sa medom. Proizvode plasiramo putem interneta i društvenih mreža – Facebook, Instagram, kao i od kuće. Imamo saradnike koji prodaju naše proizvode na pijacama i prodavnicama zdrave hrane u Banatskom Karlovcu, Pančevu i Beogradu.
PREPORUKA
Dok drugi beže sa sela, on razvija biznis - Ovo je tajna uspeha mladog paora iz Srema
vest
Kako su brat i sestra iz okoline Čačka zapušteno imanje pretvorili u brend
istrazivanja
Aleksandar od ove biljke napravio uspešan biznis - Raste kao iz vode, a Srbi je obožavaju
biznis
Ove godine su prvi put imali potrebu za otkupom sirovog šipurka, pored dobrog roda, kako bi zadovoljili potražnju.
Tržište voli džem od šipurka
Najpovoljnija cena po kojoj su uspeli da kupe sirov šipurak je 120 dinara za kilogram.
- Semenke su jedini deo šipurka koji ne prerađujemo, ali razmišljamo u tom pravcu. Hladno ceđeno ulje od semenki šipurka je veoma interesantan proizvod ali je nama sledeći proizvod na spisku - brašno od šipurka, koje donosi brojne benefite po zdravlje posebno kod artritisa, jačanja imuniteta i poboljšanja krvne slike.
Osluškujući želje i potrebe kupaca za proizvode bez šećera Vujadin je došao na ideju da napravi i sok od šipurka sa medom. Sok se dobro pokazao, pa je u asortiman proizvoda ubačen i sok od jagoda sa medom i sok od aronije sa medom.
- Med nabavljamo od lokalnih proverenih pčelara.Naš novi proizvod čoko šipak je kombinacija crne čokolade i džema od šipurka koja je odlična zdrava zamena za eurokrem. Ideju za ovu kombinaciju smo dobili od kupca na jednom od noćnih bazara, nije znala da nam kaže tačan recept ali se sećala ukusa iz detinjstva na koji smo je podsetili sa našim džemom od šipurka. Nama se ideja dopala, krenuli smo sa eksperimentisanjem, mislim da smo pogodili razmeru jer kupci pozitivno reaguju i vraćaju se sa novim porudžbinama.
Vujadin ističe da je put malih proizvođača do kupaca težak i trnovit, dazahteva godine upornosti. Savetuje iz svog iskustva da je najbolji način pojavljivanje na sajmovima, bazarima i lokalnim manifestacijama, kako bi se ostvario direktan kontakt sa potencijalnim kupcima i omogućili im da probaju proizvode gazdinstva.
Ostavi komentar