EUR 118,27 USD 104,33 CHF 103,67

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 15.11.18. :: 118.2720 rsd

Tekst objavljen: 18.07.2014 12:00        


Može li uopšte da se štedi u ekonomskom siromaštvu kakvo je danas u Srbiji? Da li je najunosnije i najsigurnije da se ušteđeni novac uloži u banke i druge vidove oročene štednje? Odgovor je u oba slučaja ipak – da.

Ulaganje štednjom jeftinije nego kreditom

Sudeći po nezvaničnim podacima da u slamaricama imamo ušteđenih preko 3 milijarde evra, i zvaničnim podacima o štednji u bankama, sa sigurnošću možemo konstatovati da mi, uprkos opštem siromaštvu, znamo da štedimo, ali ne na način kako to rade evropski potrošači.

Vidimo najmanje dva razloga za takvo ponašanje naših štediša. Prvo, država ne čini dovoljno da povrati poverenje u domaću valutu, a još manje čini na finsijskom opismenjavanju. Drugo, još nije dovoljno poverenje u sigurnost uloga i dobit od sve većeg broja i raznovrsnosti ponuda za dugoročnu štednju

Jeste da je štednja manje zabavna od potrošnje, jer ne dobijamo odmah sve što želimo. Ali, štednja je ipak početak dobrog upravljanja novcem i korak ka sticanju stvari koje želimo, ili pokretanju nekog posla, a omogućava nam i da lakše upravljamo nepredviđenim situacijama kao što je gubitak posla, na primer.

Važno je znati da ušteđevina koja ne zarađuje kamatu gubi svoju vrednost.

Čak i najmanjim odvajanjima od tekućih prihoda kroz štednju u banci, ili dobrovoljno penzijsko osiguranje, osiguranje života, obveznice... - naš novac će i "zarađivati". Tako možemo, ne samo da ušteđevinu zaštitimo od inflacije, već i da ostvarimo dobit pa i mala ušteđevina može značajno narasti.

Zato je najvažnija sigurnost uloga (država garantuje za uloge do 50.000 evra), kamata koja je veća od inflacije i kojom će se očuvati vrednost valute u kojoj se štedi i ostvariti dobit. Ako se ušteđevina oroči u banci, zarađena kamat doda glavnici i ponovo sve oroči – zarađuje se i kamatu na kamatu.

Da nam štednja donese što veću korist treba dobro da napravimo svoj lični i porodični plan – budžet. Koliko novca možemo da izdvajamo iz tekućih prihoda, šta želimo ušteđevinom da omogućimo i kada. Nakon dobre analize svih ponuda za ulaganje našeg novca, treba odabrati onu koja najviše odgovara našim potrebama.

Pored sigurnosti ulaganja, važno je da nam odgovaraju rokovi oročavanja i uslovi za prevremeno korišćenje, uslovi za dodatna ulaganja, produžavanje oročenja i, naravno, visina kamatne stope i poreza na prihod od kamate.( trenutno se porez na dobit od kamate ne plaća samo na dinarsku štednju)

S porastom ušteđevine, manje ćemo koristiti kreditne kartice , a svako ulaganja ušteđevinom biće jeftinije nego kreditom.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
štednja štediše klijent banke klijenti banke banke