Uz državne subvencije i znatno niže račune za energiju, sve više domaćinstava razmatra prelazak na toplotne pumpe.
Dok većina građana tokom leta razmišlja o godišnjem odmoru i rashlađivanju, upravo je ovo period kada se isplati planirati grejanje za predstojeću zimu. Ugradnja toplotne pumpe zahteva vreme i ozbiljniju investiciju, ali uz državne subvencije i uštede na računima koje mogu dostići i 70 odsto, mnogi već sada razmatraju prelazak na jedan od najekonomičnijih i ekološki najprihvatljivijih sistema grejanja.
Većina domaćinstava u Srbiji i dalje se greje na čvrsta goriva, dok evropske zemlje sve više prelaze na ekonomičnije i ekološki prihvatljivije sisteme grejanja. Jedno od najpopularnijih rešenja su toplotne pumpe, koje omogućavaju značajne uštede energije i smanjenje troškova grejanja.
Toplotna pumpa je uređaj na električni pogon koji preuzima toplotnu energiju iz spoljne sredine i prenosi je u unutrašnjost objekta, obezbeđujući grejanje zimi i hlađenje leti. Ona koristi energiju vazduha, vode ili zemlje iz okoline i prenosi je u stanove, kuće i druge objekte kojima je potrebno grejanje ili hlađenje.
Efikasnost
Toplotne pumpe ne zagađuju životnu sredinu, a osim što predstavljaju ekološki prihvatljivo rešenje, značajno utiču i na smanjenje računa za električnu energiju. Njihova isplativost zavisi od više faktora, među kojima su postojeći sistem grejanja, karakteristike objekta i klimatski uslovi. Troškovi grejanja mogu biti manji za 50 do 70 odsto, što omogućava relativno brz povraćaj investicije.
Najisplativija je zamena sistema koji koristi električnu energiju, poput grejalica ili električnih kotlova. U tom slučaju period povraćaja investicije kreće se od tri do pet godina.
Prelazak sa grejanja na gas na toplotnu pumpu nije podjednako isplativ. Početna investicija je visoka, dok su mesečne uštede na računima relativno male, pa period otplate može trajati i do 20 godina. Stručnjaci navode da je kombinacija toplotne pumpe i solarnih panela najisplativije rešenje, kako sa ekonomskog, tako i sa ekološkog aspekta.
Cena ugradnje
Cena kompletne ugradnje toplotne pumpe zavisi od vrste uređaja, veličine prostora koji treba zagrejati, ali i od energetske efikasnosti objekta, odnosno kvaliteta izolacije, stolarije i drugih faktora koji utiču na potrošnju energije. Najnižu početnu investiciju predstavljaju inverter klima-uređaji koji rade po principu vazduh - vazduh. Oni su pogodni za manje stanove i prostorije, ali nisu idealno rešenje za veće kuće sa radijatorskim sistemom grejanja.
Toplotne pumpe po sistemu vazduh - voda danas su najzastupljenije u Srbiji. Njihova cena sa ugradnjom kreće se od 3.000 do 8.000 evra. Sistemi zemlja - voda i voda - voda znatno su skuplji, jer zahtevaju bušenje bunara ili postavljanje geotermalnih sondi, pa ukupna investicija može dostići i 15.000 evra. Iako su skuplji za ugradnju, ovi sistemi imaju stabilniji stepen efikasnosti tokom cele godine u odnosu na toplotne pumpe koje koriste vazduh kao izvor energije.
PREPORUKA
Koliko stvarno košta grejanje na toplotnu pumpu?
savet
Šta je isplativije za hlađenje - klima ili toplotna pumpa?
vodic
Velike promene u grejanju - Toplane u Srbiji napuštaju ugalj i mazut
analiza
Državne subvencije
Država Srbija subvencioniše ugradnju toplotnih pumpi kroz program energetske sanacije porodičnih kuća i stanova, koji sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa lokalnim samoupravama i Svetskom bankom.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da subvencije za pojedinačne mere iznose do 50 odsto vrednosti investicije, dok socijalno ugrožena domaćinstva mogu da ostvare pravo na subvencije koje pokrivaju i do 90 odsto troškova radova. Evropa i Srbija Toplotne pumpe već godinama beleže rast primene širom Evrope.
Prema podacima Nemačkog ekonomskog instituta (IW), tokom 2025. godine one su bile najčešće ugrađivan sistem grejanja u novoizgrađenim objektima u Nemačkoj. Vlada Velike Britanije najavila je zabranu prodaje novih gasnih kotlova od 2035. godine, uz cilj da se do 2028. godišnje ugradi 600.000 toplotnih pumpi. Iako je u Srbiji još od 2012. godine na snazi Zakon o efikasnom korišćenju energije, ugradnja toplotnih pumpi i dalje je u početnoj fazi, uprkos tome što ovakvi sistemi dugoročno donose značajne uštede i doprinose smanjenju emisije štetnih gasova.
Ostavi komentar