Građani mogu već ovih dana u bankama da podnesu zahtev za stambene kredite koje će država subvencionisati u ovoj godini, s tim da će za učešće morati da izdvoje deset umesto prošlogodišjih pet odsto.
Marža banaka na ove zajmove ograničena je na 4,5 odsto, što kad se doda vrednost šestomesečnog euribora koji trenutno iznosi 0,325 procenata, čini da ukupna kamata bude manja od pet procenata.
On ne očekuje da će povećanje učešća bitnije uticati na interesovanje, osim što će klijenti koji su manje platežno sposobni možda morati malo da sačekaju sa podnošenjem zahteva, dok ne sakupe potrebnu sumu.
Grujić kaže da banke nemaju prostora da dodatno smanjuju kamatne stope na stambene kredite, jer je i njima teško da dođu do povoljnih sredstava za dugoročne pozajmice.
Prema njegovim rečima, zarade banaka na ovim zajmovima su inače veoma male, pa banke uglavnom nastoje da to nadoknade na drugim proizvodima koje idu uz kredit, kao što su tekući račun ili kreditne kartice.
| kredit | 2012. | 2013. |
| Učešće klijenta | 2.500 evra | 5.000 evra |
| Učešće države | 20 odsto | 5.000 evra |
| Kredit banke | 37.500 evra | 40.000 evra |
| Rata banci | 255 evra | 241 evra |
Kljucna rec je TRENUTNO (a kredit se vraca oko 25godina) jer Euribor ide od sadasnje vrednosti koja je na istorijskom minimumu od oko 0,3% pa do 5,219% koliko je bio Avgusta 2008 i druge polovine 2000 godine pa ce tada biti kamata 4,57%+5,219%=9.789% odnosno teska zelenaska kamata!
Pogledajte kretanje Euribora prethodnih 10godina (na Kamatici imate zadnjih 5 godina) pre nego sto se upustite u kredit i prodjete gore od onih koji su par godina ranije uzeli kredit u svajcarcima
Ne razumem tabelu. Kako se rata smanjuje ako se iznos kredita povecava? Glupo je ako ste gledali pocetnu ratu, pa i ovima iz 2012. godine je sada manja. Kamate u bankama se nisu smanjile pa nista ne razumem.
Slažem se sa Draganom. Kako je moguće da na veći kredit banke u odnosu na prošlu godinu, rata bude manja, a kamata je faktički ostala ista? Raniji odnos kredita građanina i države naspram kredita banke bio je 25:75. Sad je učešće države smanjeno, pa je taj odnos 20:80.Ovaj primer iz tabele je koliko vidim za kupovine stana u vrednosti od 50.000 eura. Po ranijoj Uredbi, za nepokretnost po toj ceni, građanin je trebao da izdvoji 2500 eura a učešće države države bilo bi 10.000 eura. Ukupan kredit banke na period od 25 godina bio bi 37.500 eura. Kamata je ostala ista 4.50%+ eribor, što znači da bi rata otprilike bila 218 eura. Po novoj Uredbi, učešće građanina je 5.000 eura, isto je učešće države, što znači da je kredit banke 40.000 eura na isti vremenski period od 25 godina po maltene istoj kamati kao i prošle godine, tako da je rata za oko 15 eura veća, tj. oko 233 eura.