U istraživanju i ocenjivanju rada banaka, koje je sprovela Asocijacija potrošača Srbije (APOS), nijedna banka koja posluje na teritoriji Srbije nije dobila odličnu ocenu, odnosno peticu, za transparentnost ponuđenih usluga i njihovih cena, saopšteno je iz te asocijacije.
Takođe nijedna banka nije zaslužila ni jedinicu na skali ocena od jedan do pet.
Kako objašnjavaju iz APOS-a, na osnovu istraživanja ocennjivana je preglednost i uporedivost ponuda za osnovne pakete tekućih računa ocenama od jedan do pet. Najnižu ocenu "ne zadovoljava - 1" nije dobila nijedna banka, "dovoljan - 2" su dobile ponude banaka koje ne sadrže cenu održavanja računa, već se do nje dolazi preko tarifnika, a ocena "dobar - 3" data je bankama koje su dale u ponudi pregled usluga i cene.
Ocenom "vrlo dobar - 4" ocenjene su banke koje su pored cene i pregleda usluga dale opširnije informacije o uslugama i načinu korišćenja, a najviša ocena "odličan - 5" predviđena je za ponude banaka koje sadrže uporedni pregled sadržaja i cena svih paketa i dodatnih usluga vezanih za tekuće račune.
Tako su najbolje ocene, u ovom slučaju "četvorke", dobile banka Intesa, Komercijalna banka, AIK banka, Eurobank i Hipo (Hypo) Alpe-Adria-banka.
Ocenu "dobar - 3" dobile su Unikredit (Unicredit), Rajfajzen (Raiffeisen), Sberbank i Alfa (Alpha) banka, dok su se u grupi "dovoljnih" našli ProCredit banka, Kredit Agrikol (Credit Agricole), Pireus (Praeus), Erste, Poštanska štedionica i Sosijete ženeral (Societe Generale) banka.
U saopštenju se navodi da su informacije prikupljane sa sajtova banaka "zato što je to je način koji potrošaču treba da pruži mogućnost da se najbrže upozna sa ponudama banaka koje su mu dostupne, da ih uporedi i napravi najbolji izbor pri otvaranju tekućeg računa".
Istraživanje je rađeno u periodu od januara do sredine februara 2015. godine, a uzorak je obuhvatio 15 banaka koje su imale najveću neto ukupnu bilansnu aktivu prema podacima objavljenim na sajtu Narodne Banke Srbije krajem septembra prošle godine.
Istraživanjem su obuhvaćeni troškovi održavanja tekućih računa i usluge na osnovu informacija dostupnih na sajtovima banaka. U zavisnosti od broja informacija, njihove preglednosti i uporedivosti ocenjivana je transparentnost informacija na sajtu, objašnjena je u saopštenju metodologija istraživanja.
Istraživanje je finansirala Američka ambasada u Srbiji.
jel to banke naplacuju razlike u svajcarsu rastom {belibor} za kredite uzete u dinarima.
Mislim da smo po malverzacija neprevazidjeni.
ocenju ju se banke od 1 do 5: mislim da bi bilo bolje ocenjivane ih realnije od 0 do 1
To je pravo stanje..