Iako su lane od provizija zaradile 37,59 milijardi dinara, što je čak dve milijarde dinara više nego u 2016, banke nastavljaju da podižu naknade na svoje usluge. Pojedine poskupljuju tarife za 50 odsto, a većina počinje da zaračunava trošak i na ono što do sada nisu naplaćivale.
Prostim uvidom u finansijske rezultate bankarskog sektora jasno se uočava da banke iz godine u godinu sve manje zarađuju na kamatama. Iako je ovo osnovni izvor prihoda banke, suma naplaćenih kamata pada, zato što su padale i kamatne stope. Tako su lane banke od kamata zaradile 120,9 milijardi dinara, gotovo tri milijarde dinara manje nego 2016, što je, opet, šest milijardi dinara manje nego u 2015, pokazuju podaci iz godišnjih biltena finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre. Istovremeno, primetan je rast zarade od provizija.
- Prihodi od kamata u 2017. niži su za 8,7 milijardi dinara nego prethodne godine, što je delimično neutralisano smanjenjem rashoda od kamata banaka za 5,8 milijardi dinara - ističe NBS u svom izveštaju o poslovanju bankara u 2017.
Podaci iz APR pokazuju da su banke na osnovu kamata od građana i firmi lane naplatile ukupno 143,47 milijardi dinara, a istovremeno same platile kamatu na depozite i štednju od 22,5, što je u konačnom skoru donelo zaradu od 121 milijarde.
| RASTU IM PROFITI - Banke, ukupno njih 29, beleže u 2017. priličan rast profitabilnosti pa je njihov pozitivan rezultat povećan sa 18,4 milijarde dinara u 2016. na 63,6 milijardi dinara u 2017. Banke su smanjile broj zaposlenih, sa 24.096 na 22.817 radnika - ističe se u izveštaju APR. |
Razlog što sve više banaka "sređuje" svoje cenovnike tek delimično leži u novousvojenim promenama Zakona o platnim uslugama, koji će od 17. marta iduće godine provizije učiniti javno uporedivim na internet stranici NBS. Ovo je doprinelo tome da bar pojedine nerazumne provizije, poput "ležarine" na čekove, budu ukinute. Jer, bilo je i banaka koje su, kada izdaju ček klijentu, naplaćivale po 30 dinara troška svaki mesec "stajanja" čeka. Mogućnosti banaka da zarade na raznim provizijama su, praktično, beskrajne. Podaci Kreditnog biroa pokazuju da u Srbiji ima pet miliona korisnika tekućih računa. Da je trošak održavanja računa samo 100 dinara to je siguran prihod banaka od 500 miliona mesečno.
Kada se pogleda ukupan dug po kreditima koje građani otplaćuju od 919 milijardi dinara, jasno je da su banke i ovde, mimo kamate, dosad zaradile bar devet milijardi dinara. Iznos se dobija kada se zaračuna jedan odsto provizije na odobrene zajmove. A naknade su često išle i do dva-tri procenta kredita.
Prema podacima NBS, tokom 2017, na šalterima je izdato 227 miliona platnih naloga. Da je provizija za svaki papir iznosila 30 dinara, a kod nekih banaka minimalne provizije su i po 150 dinara, "ćar" od ove usluge bio bi sedam milijardi dinara. Na ovo treba dodati i provizije za elektronska plaćanja. Jer, čak i banke koje do sada nisu naplaćivale takve naloge (lane je bilo 128 miliona transakcija), sada počinju da naplaćuju i ovaj trošak.
Ko sa bankom tikve sadi o glavu mu se razbiju..uvesti red u taj sektor je uglavnom nemoguce..dok trepnes-novi proizvod. prva dva meseca besplatan a posle papren.. jos ako lobiraju nbs vladu ili deo vlade dok narod skuzi gde je zackoljica oni zarade mlrd e . Gde sam ja tu . pitamo se mi potrosaci.. e pa mi smo ti tamo dolje .. vidis onu tackicu na dnu bankarskog bunara., ne vidim, e tu ste vi nasi klijenti..nevidljivi .. INVISIBLE .. nedojeb ..dok vam vime visi tu smo da vas besplatno muzemo.. prvo pomuzemo drzavu jer je ucenjuju.. pa onda javni sektor..jer se moze tu naklonost istrgovati.. pa onda ono malo sirotinjske privrede..pa prelazimo na poljoprivredu..dok reknes keks nikne banka a ,,sex,, propadne .. domaca uglavnom..i kao feniks nova pod drugim brendom .. inace nove provizije su oko 100 % vece za firme -gledajuci nominalno.. a zauzvrat ce se odreci onih fiksnih procenata obrade kredita.. sta ces ,novi proizvod..