"Credit Suisse" dobila je spas za likvidnost od Švajcarske narodne banke ove nedelje nakon što je njena cena akcija pala na najniži nivo svih vremena, ali put zajmodavca koji su bili u nevolji bio je dug i buran
Najava da će "Credit Suisse" pozajmiti do 50 milijardi švajcarskih franaka (54 milijarde dolara) od centralne banke usledila je nakon uzastopnih sesija strmoglavog pada cene akcija. Time je "Credit Suisse" postala prva velika banka koja je primila takvu intervenciju od globalne finansijske krize 2008. godine.
Akcije banke završile su u sredu na 1.697 švajcarskih franaka - što je pad od skoro 98 odsto u odnosu na istorijski maksimum akcija u aprilu 2007. godine, dok su kreditne promene, koje osiguravaju vlasnike obveznica od neispunjavanja obaveza kompanije, ove nedelje porasle na nove rekordne vrednosti.
To dolazi nakon godina neuspeha investicionog bankarstva i niza skandala i neuspeha u upravljanju rizicima.
Skandali
"Credit Suisse" trenutno prolazi kroz ogromnu stratešku reviziju u pokušaju da reši ove hronične probleme. Trenutni izvršni direktor i veteran "Credit Suisse" Ulrih Kerner preuzeo je dužnost od Tomasa Gotštajna u julu, pošto su loši rezultati investicione banke i rastuće odredbe za sudske sporove nastavili da utiču na zaradu.
Gottstein je preuzeo uzde početkom 2020. nakon ostavke prethodnika Tidjane Thiam-a nakon bizarnog špijunskog skandala, u kojem su bivši šef upravljanja bogatstvom, vezan za UBS, Ikbal Kan, pratili privatni izvođači, navodno prema uputama bivšeg izvršnog direktora Pjer-Olivijea Bouea. Saga je takođe videla samoubistvo privatnog istražitelja i ostavke niza rukovodilaca.
Bivši šef vodeće banke "Credit Suisse", koji se nadaleko doživljava kao mirna ruka, Gotšajn je nastojao da umiri eru koju su mučili skandali. Ta misija je bila kratkog daha.
Početkom 2021. suočio se sa posledicama dve velike krize. Izloženost banke kolapsima američkog porodičnog hedž fonda "Archegos Capital" i britanske kompanije za finansiranje lanca snabdevanja "Greensill Capital" opteretila ju je ogromnim sudskim sporovima i troškovima nadoknade.
Ovi propusti u nadzoru doveli su do ogromne promene u odeljenjima za investiciono bankarstvo, rizik i usklađenost i upravljanje imovinom "Credit Suisse".
Izvršni direktor Antonio Horta-Osorio je doveden da očisti kulturu banke nakon niza skandala, najavljujući novu strategiju u novembru.
Ali u januaru 2022., Horta-Osorio je bio primoran da podnese ostavku nakon što je utvrđeno da je dva puta prekršila pravila karantina Covid-19. Zamenio ga je izvršni direktor UBS Aksel Leman.
U februaru 2022, banka se suočila sa novom kontrolom nakon što su procurili podaci koji su navodno pokazali da je decenijama služila kršiteljima ljudskih prava, korumpiranim političarima i sankcionisanim biznismenima.
Kosturi usaglašenosti sa nasleđem takođe su nastavili da izlaze iz ormara. U junu 2022. godine, "Credit Suisse" je proglašen krivim pred švajcarskim Federalnim krivičnim sudom jer nije sprečio navodnu bugarsku bandu za trgovinu kokainom da pere profit preko banke između 2004. i 2008.
Kako se odredbe za sudske sporove povećavaju, a učinak i dalje zaostaje za kolegama, gubici su se produbili i u zaradi i u ceni akcija kompanije. Nakon gubitka od 1,593 milijarde švajcarskih franaka u drugom kvartalu 2022. i dva meseca nakon što je Leman odlučno demantovao razgovore o promeni rukovodstva, "Credit Suisse" je objavio da će Gotštajna zameniti Kerner.
Banka je započela još jedan skup, sveobuhvatan projekat transformacije pošto su Kerner i Lehmann krenuli da vrate zajmodavca u nevolji na dugoročnu stabilnost i profitabilnost.
Ovo je uključivalo izdvajanje odeljenja za investiciono bankarstvo "Credit Suisse" da bi se formirao američki CS First Boston, značajno smanjenje izloženosti rizičnoj imovini i povećanje kapitala od 4,2 milijarde dolara, zbog čega je Saudijska narodna banka preuzela udeo od 9,9 odsto u postati najveći akcionar.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Martovsko ludilo
"Credit Suisse" je prijavio neto gubitak tokom cele godine od 7,3 milijarde švajcarskih franaka za 2022., predviđajući još jedan „znatan“ gubitak u 2023. pre nego što se vrati na profitabilnost 2024.
Izveštaji o zabrinutosti za likvidnost krajem godine doveli su do ogromnih odliva sredstava pod upravljanjem, koji su u četvrtom kvartalu dostigli 110,5 milijardi švajcarskih franaka.
Nakon još jednog oštrog pada cene akcija na pozadini godišnjih rezultata početkom februara, akcije "Credit Suisse" su ušle u trgovanje u martu 2023. sa trošnih 2,85 švajcarskih franaka po akciji, ali stvari su se i dalje pogoršavale.
Kompanija je 9. marta bila prinuđena da odloži svoj godišnji izveštaj za 2022. nakon kasnog poziva američke Komisije za hartije od vrednosti u vezi sa „tehničkom procenom prethodno objavljenih revizija konsolidovanih izveštaja o novčanim tokovima“ u 2019. i 2020. godini.
Izveštaj je na kraju objavljen sledećeg utorka, a Credit Suisse je primetio da su pronađene „materijalne slabosti“ u njenim procesima finansijskog izveštavanja za 2021. i 2022. godinu, iako je potvrdio da su njeni prethodno objavljeni finansijski izveštaji i dalje tačni.
Pošto je već pretrpeo globalni potres zbog smanjenja rizika koji je rezultat kolapsa banke Silicijumske doline sa sedištem u SAD, kombinacija ovih napomena i potvrde da odlivi nisu poništili su pogoršanje cena akcija "Credit Suisse".
A u sredu je otišao u slobodan pad, pošto je glavni investitor Saudijska nacionalna banka rekla da nije u mogućnosti da obezbedi više gotovine "Credit Suisse-u" zbog regulatornih ograničenja. Uprkos tome što je SNB objasnio da i dalje veruje u projekat transformacije, akcije su pale za 24% na najniži nivo svih vremena.
U sredu uveče, "Credit Suisse" je najavio da će iskoristiti svoju opciju da pozajmi do 50 milijardi švajcarskih franaka od Švajcarske narodne banke u okviru pokrivenog kredita i kratkoročne likvidnosti.
Švajcarska nacionalna banka i Švajcarska uprava za nadzor finansijskog tržišta naveli su u saopštenju u sredu da "Credit Suisse" „ispunjava zahteve kapitala i likvidnosti nametnutih sistemski važnim bankama“.
Podrška centralne banke i uveravanje u finansijsku poziciju "Credit Suisse" doveli su do povećanja cene akcija od 20 odsto u četvrtak, i možda su za sada umirili štediše.
Međutim, analitičari sugerišu da će ostati pitanja o tome gde će tržište staviti pravu vrednost akcija za akcionare u odsustvu ovog tampon od švajcarskih vlasti.
Ostavi komentar