Od pekare do marketa hleb trostruko poskupi

Nove mere Vlade Srbije kojima se ograničavaju trgovačke marže na pekarske proizvode trebali bi da donesu značajno pojeftinjenje hleba i peciva

Kako su pokazale nedavne analize, trgovci su na pojedine specijalne vrste hleba zaračunavali neverovatnu maržu koja je išla i do 144 procenta, što objašnjava visoke cene ovih artikala.

Iz Unije pekara Srbije pozdravljaju ovu odluku, ističući da već duže vreme ukazuju na nefer odnos na tržištu. Zoran Pralica, predsednik Unije, potvrđuje da je tržišna inspekcija utvrdila marže od 80 do 85 odsto na specijalne vrste hleba i peciva, dok su pojedini proizvodi imali i rekordnu zaradu od 144%.

"Ovakvo stanje traje od početka pandemije, a posebno se pogoršalo sa početkom rata u Ukrajini i inflacijom. Trgovci su iskoristili taj period da podignu cene, koje od tada nisu značajnije snižavane", objašnjava Pralica u razgovoru za Politiku.

On dodaje da su cene sirovina u međuvremenu skočile dva do tri puta, ali da su se u Evropi cene pekarskih proizvoda stabilizovale, za razliku od srpskog tržišta.

Skriveni troškovi i dominacija trgovačkih marki

Jedan od razloga za ovakvo stanje je i dominacija trgovačkih robnih marki. Mnogi pekarski proizvodi, poput tosta i peciva, proizvode se ekskluzivno za trgovačke lance, što dodatno povećava njihovu zaradu. Prema Pralici, proizvođačka cena tosta kreće se od 80 do 120 dinara, dok se u maloprodaji prodaje po ceni od 180 do 200 dinara.

Proizvođači su, kako navodi Pralica, često primorani da plaćaju razne vanfakturalne rabate i "takse" trgovcima, poput naknada za pozicioniranje na policama ili reklamiranje u flajerima, kako bi obezbedili plasman svojih proizvoda.

Zahvaljujući merama države i kontrolama inspekcije, očekuje se smanjenje pritiska trgovaca na proizvođače, što bi trebalo da rezultira nižim cenama za potrošače. Predsednik Unije pekara izražava nadu da će ove mere doneti korist kako građanima, tako i proizvođačima.

Na pitanje o situaciji u malim, zanatskim pekarama, Pralica ističe da su one u teškoj poziciji zbog malog obima proizvodnje i visokih troškova, posebno kada je reč o radnoj snazi. Ipak, veruje da će opstanak najboljih lokacija biti omogućen.