EUR 117,92 USD 104,67 CHF 105,64

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 20.06.19. :: 117.9212 rsd

Tekst objavljen: 27.01.2019 16:03        


Nakon kraha finansijskog tržišta u svetu 2008. koji nije zaobišao ni Srbiju, u zemlji se godinama ipak gradi sve više stanova.

Duplo više stambenih kredita, a cena novogradnje raste

Vrednost stambenih kredita je u protekle četiri godine više nego udvostručena. U Narodnoj banci Srbije kažu za Tanjug da je u poslednje dve godine primetan oporavak tržišta nepokretnosti i da je za jedanaest meseci prošle godine odobrena 71,1 milijarda dinara stambenih kredita, dok je ta cifra u 2014. godini iznosila 32,3 milijarde.

O pozitivnim tendencijama na tržištu nepokretnosti govori podatak da je iznos novoodobrenih stambenih kredita u 2017. godini (80,6 milijardi dinara) bio za više od 45 odsto veći nego tokom 2016.

To je, kažu u NBS, najviši rast od 2011. godine, kada je na snazi bio program subvencionisanog stambenog kreditiranja.

Cena kvadrata novih stanova, prema proceni stručnjaka, raste po stopi koja se kreće od tri do pet procenata godišnje za novogradnju, što je, međutim, i do deset puta niže od brojki kojima se spekuliše proteklih meseci u javnosti.

Podaci kažu da se do krize svetskog kapitala, koja se suprotno izjavama tadašnjih zvaničnika u Srbiji prelila i kod nas, godišnje prodavalo od 18 do 20 hiljada stanova. Podaci kažu da je na tržište nekretnina u Srbiji 2017. godine plasirano 14 hiljada novih stanova.

Stručnjak za nekretnine u kompaniji CBS Internešenel (deo međunarodne američke kompanije Cushman&Wakefield koja broji 50.000 zaposlenih) Goran Živković kaže da cena stare gradnje samo na određenim lokacijama beleži rast od dva do tri odsto godišnje, dok inače, ovaj tip kvadrata miruje.

To su pre svega lokacije u čijoj blizini su se izgradili šoping centri ili ekskluzivni objekti.

"Mora se praviti razlika između stare i nove gradnje i ne sme se generalizovati. Od 2015. godine, starogradnja uglavnom miruje. Dolazi do pomeranja cena dva, tri posto", kaže Živković za Tanjug.

Podaci Zavoda za statistiku govore da je u prvom polugodištu prošle godine cena novogradnje povećana za 7,7 procenata u odnosu na drugo polugodište 2017, ali se u taj procenat uračunava i kretanje kursa.

Kada je reč o izgradnji, u Beogadu je, kaže Živković, pre krize "proizvođeno" sedam do osam hiljada stanova svake godine.

U 2017. ta cifra je bila oko 4.500 novih stanova, što je rast od 20 procenata u odnosu na godinu ranije, ali i dalje nije blizu cifri od oko osam hiljada koliko je na tržiste izlazilo pre finansijske krize.

Živković smatra da je to pokazatelj da se tržište nekretnina u Srbiji najzad "izbalansiralo" i da se gradi onoliko koliko tržište zahteva.

Kao primer povećane gradnje izdvaja, očekivano, kaže, glavni grad Srbije, u kojem je skok u 2017. godini iznosio 41 procenat u odnosu na godinu ranije. Smatra takođe da Srbiji nedostaju tržni centri i da je tržište "gladno" objekata ovog tipa.

Na 1.000 stanovnika u Beogradu, navodi, "prostire se" 208 kvadrata tržnih centara, dok je u srednjoj i istočnoj Evropi ta cifra 500 kvadrata na hiljadu stanovnika. Procenjuje i da će Beograd do 2020. godine doći do brojke od 315 kvadrata tržnih centara na hiljadu stanovnika.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Narodna banka Srbije cena kvadrata prodaja stanova kupovina stana stambeni krediti

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana