Tekst objavljen: 18.10.2013 14:45        


Privrednici i građani bili su prošlog meseca izuzetno oprezni kod zaduživanja. Ukupna masa kredita za obe pomenute kategorije pala je u septembru prema avgustu 2,6 odsto, a to je 4,19 milijarde, i zaustavila se na sumi od 610,80 milijardi dinara.

Građani se klone kredita, refinansirajući idu najbolje

Banke nerado daju kredite, klijenti ih manje traže. Preokret bi mogli pokrenuti zajmovi koje bi subvencionisala država. Ali izgleda da za to, bar za sada, nema mogućnosti, odnosno mesta u državnoj kasi.

Prikočilo se i kod minusa i kartica

Već godinama udruženja potrošača i mediji opominju građane na to da su zajmovi koji se dobijaju preko kreditnih kartica i korišćenje dozvoljenog minusa po tekućem računu preskupi. Građani su godinama bili neposlušni. Suma kašnjenja kod tih pozajmica konstantno je rasla iz meseca u mesec. Sada su klijenti počeli da slušaju. Kod minusa je docnja smanjena s 8,5 na 8,3 odsto. Slična je slika i kada se radi o kreditnim karticama. Docnja se smanjuje, istina simboličnih 0,1 odsto, ali ipak pada. Što se tiče zaduženja, ona stagniraju a promene se mere u promilima.
Nešto je u podacima koje je objavio Kreditni biro Udruženja banka Srbije i poraslo. Reč je, naravno, o docnji. Ukupna kašnjenja u servisiranju obaveza porasla su 0,4 posto i iznose 12,4 odsto u ukupnim dugovanjima.

Gotovinske zajmove uglavom smo koristili za kupovinu uvozne robe, plaćanje računa. Čak i kada su drugi krediti padali, ti su rasli. Prošlog meseca u odnosu na prethodni zabeležili su neznatan pad, sa 186,21 milijardi dinara na 186,19.

Potrošački zajmovi su u konstantnom padu: u avgustu je to bilo 14,4 odsto, prošlog meseca 2,1, a ukupna suma se poslednjeg dana septembra zaustavila na 27,48 milijardi.

Građani uzimaju zajmove za olakšavanje postojećih obaveza. Krediti za refinansiranje se u statistici Biroa UBS-a vode pod stavkom „ostalo“. Jedino su oni u septembru povećani 7,6 posto i zaustavili su se na sumi od 29,02 milijardi dinara, što je u odnosu na avgustovski iznos od 26,96 milijardi priličan pomak.

Ti zajmovi će verovatno i ubuduće da rastu jer banke obično omogućuju klijentima da dospele obaveze smanje. Bankari sve češće nude da se postojeća rata prepolovi a i dodatni novac. Klijenti već znaju da im je ukupan kamatni trošak s produženjem zajma veći. Ali, kada rata postane prevelika a para nema, onda se te računice ostavljaju po strani i traži se slamka spasa. Kredit za refinansiranje to i jeste.

3 komentara

  1. User image
    Sonja 23.03.2016 19:25

    Poštovanje,
    Molim Vas da mi odgovorite koji je refinansirajuci kredit sa najduzim periodom otplate i koji je najveci iznos. Iman 50godina, radim u skoli i plata mi je oko 56000.

  2. User image
    anita 09.05.2016 12:52

    Koja je gornja granica u godinama za refinansiranje kredita

  3. User image
    Kamatica 09.05.2016 15:08

    @Anita, Poslednja rata kredita treba da bude isplaćena pre navršene 70 godine života u nekim bankama je moguće uz životno osiguranje korisnika kredita produžiti rok otplate do 75 godine života.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
krediti kredit za refinansiranje krediti za refinansiranje refinansirajući kredit refinansirajući krediti refinansiranje klijent banke klijenti banke zaduživanje prezaduženost kreditna zaduženost zaduženost Srbija ekonomska kriza

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana