Broj korisnika kreditnih kartica u Srbiji koji kupuju na internetu veći je za deset odsto u odnosu na tri godine unazad, i u stalnom je porastu. Krajem 2010. godine u Srbiji je putem interneta kupovalo 14 odsto korisnika kartica, dok ih je krajem 2012. bilo 24 odsto, navodi se u istraživanju MasterIndexa.
Po rečima generalnog direktora kompanije MasterCard Europe za Balkan, Artura Turemke - kupovina više nije samo fizička kategorija.
- Stalni porast broja onlajn kupaca u Srbiji je pozitivan signal da ovo tržište prihvata moderni kanal za kupovinu, a uvereni smo da će sa razvojem tehnologija koje omogućavaju da se kupovina obavlja u pokretu, popularnost onlajn kupovine i ubuduće nastaviti da raste u Srbiji - navodi on.
Među ispitanicima koji kupuju na internetu, 32 odsto plaća svoje račune onlajn, a isti je i procenat onih koji kupuju odeću i obuću, dok 21 odsto njih kupuje poklone. Knjige kupuje 16,9 odsto, karte za sportska i kulturna deavanja 16,4 odsto korisnika i kućne aparate - 7,2 odsto.
Ispitani korisnici kartica takođe vide internet kao pogodan način za plaćanje svojih troškova vezanih za putovanja, pa tako 24 odsto ispitanika kupuje avionske karte onlajn, 19 odsto plaća hotelske i troškove smeštaja, dok 7,7 odsto plaća putne aranžmane.
Istraživanje je pokazalo da je broj onih koji veruju da je online plaćanje bezbedno takođe porastao sa 20% koliko je iznosio 2010. godine na 35% 2012. godine.
Mobilna plaćanja su takođe platna metoda koja postaje sve popularnija u Srbiji. Već nekoliko godina mobilni telefoni se koriste za plaćanje parkinga i dopunu pripejd kredita za mobilne telefone, a stalno unapređenje tehnologije znači i veliki potencijal za komercijalne aktivnosti.
Основни податак вам је скроз нетачан. У складу са остатком текста исправно би било да је проценат (а не број) корисника... већи за десет поена од ..... Иначе, под претпоставком да се број корисника картица није мењао пораст од 14 на 24% је приближно 70% већи број корисника који купује преко интернета. Не сумњам да сте верно пренели вест наведене агенције, али сте морали да је проверите, односно да је пренесе или преведе квалификовано лице (економиста) а не лингвиста. Уствари, верујем да после уочавања овакве грешке не бисте ни одлучили да преносите истраживање агенције која је неквалификована (једино ако им вест није писао портпарол или портпаролка који по правилу не знају о чему се ради, али то их не оправдава).