Gvajana oborila rekord, a BiH iznenadila - Ove zemlje beleže najveći rast BDP-a po stanovniku

BDP po stanovniku u Bosni i Hercegovini za 35 godina porastao 777 odsto, a zemlja se našla među 10 najbrže rastućih ekonomija prema ovom kriterijumu

U poslednjih 35 godina Gvajana je zabeležila najveći rast BDP-a po stanovniku na svetu, dok se na četvrtom mestu našla Bosna i Hercegovina, objavljuje sajt Visual Capitalist, a prenosi Biznis i finansije.

U tom periodu BDP po stanovniku u Gvajani porastao je sa 5.100 na 83.700 dolara, odnosno za čak 1.549 odsto. Glavni pokretač ovog skoka bio je naftni bum koji je počeo 2019. godine. Proizvodnja nafte dostigla je oko 225 miliona barela u 2024. godini, što je značajno povećalo prihode države i snažno podstaklo privredni rast.

Iza Gvajane na listi se nalaze Kina, Ekvatorijalna Gvineja i Bosna i Hercegovina, a među 25 zemalja sa najvećim rastom realnog BDP-a po stanovniku nalazi se veliki broj azijskih država.

Azijske zemlje čine gotovo polovinu liste. Među njima su Vijetnam, Indija, Bangladeš i Južna Koreja. Za razliku od Gvajane, čiji je nagli privredni uspon u velikoj meri povezan sa naftom, njihov rast rezultat je višedecenijske industrijalizacije, širenja trgovine i povećanja produktivnosti.

Otkud BiH u tom društvu?

Bosna i Hercegovina je jedina evropska zemlja među prvih deset na listi zemalja sa najvećim rastom BDP-a po stanovniku u posmatranom periodu.

Prema podacima koje navodi Visual Capitalist, BDP po stanovniku u BiH iznosio je oko 2.400 dolara 1990. godine, dok je danas dostigao približno 21.200 dolara. To predstavlja rast od 777 odsto.

PREPORUKA

Kako blokada Ormuskog moreuza utiče na mala i srednja preduzeća?

vest

Poljska ima ekonomiju 10 puta veću od Srbije - Evo gde je naša zemlja u poređenju sa evropskim državama

vest

Ko najviše radi u Evropi? Slovenci na poslu duže od proseka, šta je sa ostalima

vest

Podaci Svetske banke razlikuju se u pojedinim izračunima, ali i oni pokazuju snažan dugoročni rast BDP-a po stanovniku. Posebno je značajno što je ekonomija BiH tokom rata bila teško razorena, pa je deo kasnijeg rasta usledio iz veoma niske početne baze.

BDP po stanovniku počeo je značajnije da raste nakon završetka rata. Svetska banka navodi da je između 1996. i 1999. porastao za gotovo 60 odsto, odnosno prosečno oko 16,5 odsto godišnje. Takav rast bio je povezan sa posleratnom obnovom, velikom međunarodnom pomoći i investicijama, ponovnim pokretanjem proizvodnje, kao i postepenim uključivanjem zemlje u međunarodnu trgovinu i evropsko tržište.

Kasnije su dodatni doprinos dali i prilivi stranih direktnih investicija.Ipak, visoka stopa rasta BDP-a po stanovniku ne znači automatski da je BiH dostigla visok životni standard. Deo ovog rezultata posledica je poređenja sa veoma niskom osnovicom nakon ratnog perioda, dok na privredu i dalje utiču strukturni problemi, spor rast produktivnosti i demografski trendovi.